22.12.2005., četvrtak

i can watch but not take part Jučer sam nakon škole vidjela ivana. Ima novu rupu. Stan u potkrovlju. Soba sa stolom, dvije stolice, kompom, krevetom i praznim frižiderom. Na stolu stoji vrećica s travom, a roba je u kutu. Jebeno. Popili pivu, napušili se i obadvoje jedva čekali da svatko ode svojom stranom. Meni je bilo zlo i želudac mi se od jutra stezao. Nisam ga mogla gledati u oči dok sam pričala. Slušali smo majke i to je bilo to. kad sam izašla van iz tog stana osjećala sam se posrano. Ili možda samo jako napušeno i odvratno. Doma sam otišla samo ubaciti hranu u sebe i kako mi je bilo još više zlo, reko sad se trebam naliti ko guzica…barem neću znati da mi je zlo!he..dobar plan, nema šta! U tramvaju sam skužila da medo stoji do mene dva metra. Nakon 47 dana. Morala sam rukama stezati trbuh jer sam jedva stajala. Bila sam gotovo uvjerena da je prošlo previše vremena da bi mi se opet to događalo. Ovo je bilo nenormalno. Nisam ni jednom okrenula glavu. Skužila sam da je tamo samo po glasu i kosi koju sam slučajno vidjela. nije ni srce uvek crvena fasada pukne baš onda kada najmanje se nadaš jebiga stara. Možda da si probodeš trbuh ili ga izdubiš pa više neće jebati? U papillonu je bila svirka pa smo tamo i završili. Vina je bilo premalo, ali svadbass su nadoknadili nedostatak svega u meni. Ljubica( jadna žena, kakvog li imena!) me hipnotizirala. Pasao mi je dim, mrak i pjesme koje je pjevala i način na koji se kretala, i sve. Lollobrigide su mi se prvi puta svidjele. Bilo je to mojih pet minuta veselog skakanja! Tip iz kawasakija je bio pijan ko guzica, tako da smo odskakali «ja snifo sam glu!…», a ostatak se derao pa-pi-llon..iliti ja-dran-ko! Da…zanimljivo.. Da ne zaboravim spomenuti svojih pol minuta slave! Naime čula sam da smo bili na vijestima, fotograf nas je fino uhvatio!sad sam faca..da, da… Htjela sam sutra na tamaru obrovac, ali dečec ide. Dakle-spavam doma. danas sam rastopila čokoladu i vrhnje. novo otkriće=D

- 18:22 - Komentari (26) - Isprintaj - #