ponedjeljak, 27.08.2007.

Vidi komentare

Kratko javljanje

Znam,znam,uljenila sam se.
Jednostavno mi se ne da pisati,em što mi je prevruće,em što sam postala toliko troma da mi je teško promjeniti i položaj ležanja,a da i ne govorim o pisanju bloga.
Sada sam 28 tjedana trudna,moje su bebe dobro,debeljuškaste su i teže onoliko koliko bi težila jedna beba u ovom tjednu trudnoće,tako da su za blizance baš napredne bebe.
Znam što nosim,premda smo i suprug i ja imali različito mišljenje o tome što su naše bebe po spolu,oboje smo bili u krivu,tako da je ispalo nešto skroz treće,he,he!!
Rekli smo da nećemo nikom reči,tako da će to ostati iznenađenje.
Sada sam trenutno u fazi gledanja kolica,jer nažalost u Hrvatskoj je teško naći neka dobra kolica za blizance,tako da sam neka već naručila kod tete u Njemačkoj u slučaju da ovdje kod nas ne nađem nešto adekvatno.Bavimo se mišlju da kupimo dvoja kolica i da ih spojimo aluminijskim spajalicama koje se mogu kupiti u renomiranim dučanima s dječijom opremom.Tako da bi išli najvjerojatnije na tu soluciju,koja bi bila čak i praktičnija jer bi ih po potrebi mogli odvoijiti i opet spojiti.
Nama se jako sviđaju kolica marke Quinny,ali nažalost zbog njihovog futurističkog izgleda nije ih moguće spojiti,pa čemo najvjerojatnije kupiti kolica marke Loola,to čemo još ovih dana definitivno odlučiti.
Također sada polako počinjem kupovati za bebe gazice,benkice,trokute....Sve polako pripremam,jer ću malo prije navršenog 36.tjedna morati ući u bolnicu i tamo čekati porod (to je inače uobičajno s trudnicama koje nose dvojke).
Kao što sam već gore navela,postala sam jaako troma,dobila sam 13 kg,i sve je išlo u trbuh ili u prsi,nebi vjerovali koliki mi je trbuh.Bebe su žive,stalno me lupkaju i svaki njihov udarac je za mene dar s neba,ma nema šanse da se ne rastopim kad njih osjetim,zaista ne postoji taj osječaj s kojim bi ja usporedila te emocije koje se kod mene javljaju kad me oni lupkaju.....nisam vjerovala da je zaista to tako fascinantno!!!
Pošto se zaista sve teže krećem i nemam više toliko snage,angažirali smo jednu gospođu koja mi dođe jednom tjedno srediti kuću i ispeglati,tako da sam i s te strane mirna,mada jedva čekam da se opet vrati sve na staro,tako da ne trebam ničju pomoć,jer ovako se još više osječam bespomočno,a tko smije reči mome mužu da ću pokušati sama...neda mi žlicu dignit a kamoli da uzmem krpu u ruke.
Ne znam dali sam vam već spomenula da dižemo kat na našoj kući tako da čemo gore imati puuno veći stan.Radovi su u punom jeku,jer bi moj muž želio ako to bude ikako moguće da se ,ako dragi Bog da,svo četvero preselimo do Božića!!!
To bi bilo otprilike to,do slijedečeg javljanja šaljemo vam veliki poljubac!!!