Jedan od onih života...

četvrtak, 22.12.2005.

Ponovo... Naša priča...

Prvi puta sam ga vidjela iz auta kako me prestiže na cesti... baš tamo negdje na 25 kilometru tek izgrađenog autoputa za Ljubljanu... Tamo negde pred dve, tri godine... 04.08... Godinu kao da sam zaboravila...

Ukrali smo tada jedan drugom onaj prvi tek naizgled beznačajan pogled... On je znate jedan od onih koji ima onaj pravi "pogled ispod obrva"... Ni tada nisam znala kako mu je uspjelo ukrasti nabrzinu onaj moj osmijeh koji tako rijetko baš iz inata djelim takvima kao što je on...

Par dana kasnije kada je 25 kilometar ostao "miljama" iza nas vidjeh ga ponovno i eto bez razmišljanja poklonih mu poljubac a on mi ukrade i jedan dodir... Onaj ravno u srce...

Eh, sve znam, ta naša priča... Jedna ljubavna, bolna priča... Kojoj se eto uvijek nekako vraćam ponovo... U mislima...

Kriva sam pred Bogom i pred ljudima,
Takva mi je sudbina…
Ne misli da ponosna sam, na to sto nisam anđeo…
Kad zavodim ne zavolim, kad prevarim ne zažalim,
Al samo tebi sanjam da se vratim ponovo…

Voli me iz inata, voli me bez ostatka,
Voli me bilo gde sam, bas takvu kakva jesam…

Voli me kad me nema, voli me pored svega,
Voli me kad ni jedan bas razlog zato nemaš…

Ponovo, ponovo, pred tobom grešna stojim,
Ponovo, ponovo, za tvoju ljubav molim…
Evo me, slobodno mi kaži ne,
Zaboravi me ili se navikni da nemam krila i nikad ni sam bila anđeo…
- 21:51 - Komentari (2) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< prosinac, 2005 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31  


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, ni od najbolje priče ne može se isplesti mreža za hvatanje vremena...

    (Đ. Balašević)

    17.11.05.
    Ej, nosite... ovu pjesmu zadnji put,
    u jednu ulicu kraj rijeke
    zauvijek zabranjenu... samo za moje korake...
    Ej, kada bi... neko granu masline,
    na jedna vrata odnio
    vrata sto sam zauvijek... davno, davno zatvorio...

    Evo zaklet ću se ja pred svima,
    svim na svijetu i svime sto imam...
    Da je nikad nisam htio,
    da je nisam volio i da ne bolujem...
    pred svima se zaklinjem,
    pred svima al pred Bogom ne smijem...

    Pjesma uvijek mirise na uspomene...
    Recite joj da katkad pita za mene....

    12.09.05.
    Vem jaz sem bil platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja,
    (pa ne znam).

    Izginjajo barve izginja nebo,
    iz teme pristaja nekdo,
    v srebrnih oblekah ob spremstvu luči,
    prinašajo vest da te več ni.

    Na listu papirja je njeno slovo,
    štempl venus in notri adijo,
    kam je šel moj ponos,
    moj trud moj pogum,
    kaj je razlog da izgineš stran od tu.

    Ostaja njen vonj v okvirju obris,
    raztrgane pesmi in zvok,
    v prazni puščavi še čakam na njih,
    strah ostaja vem da jih več ne bo.

    V pesek zdaj rišem besede za njo,
    in upam v odsev na Venero,
    vse bi dal da bi izvedel zakaj in kako,
    vse bi dal da pokažem kaj lahko.

    In spet je večer,
    spet je nad mano planet,
    izgubljam vso svojo moč,
    postajam slep,
    prisluhi prividi vse se podira,
    vse se krivi a ne smem,
    pa vem, da lahko,
    in vem, da lahko..

    Saj bil sem že platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja...

  • Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
    Štogod ih manje zavoles, manje ti njih nedostaje...
    I nisam kadar svindlati... Za sobom skele paliti...
    Da silom steknem nekog kom cu faliti...


    ..........
    Ako dirnes u civutski vrt... Kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic...
    Bices zedan kraj bunara... I siromah s puno para...
    Sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic...
    Ko u tud vrt ude... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
    Eh... "Ne pozeli nista tude..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

    Kao mrva iz dzepa... Truni se lako... Zivot protekli...
    A rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

    14.09.05.
    ... Daljine nisu to, što se mom srcu činilo,
    kad je hudo mislilo, da je sasvim dovoljno...
    da ti čuje glas...
    ... Daljine nisu to, što se za dušu primilo,
    pusta su to polja nade, i barikade...
    između nas...