Jedan od onih života...

petak, 04.11.2005.

Lažeš zlato, lažeš dušo...

Lažeš vještice... Laž. Laž... i opet laž. Ne postoji istina koja boli više od laži kada se ista sazna. Znaš to, dobro to znaš jer rekla sam ti to tisuću puta. Ali, ne... ti opet lažeš. I misliš da ću ti vjerovati dovijeka?!

Lomiš mi srce ko bagremov prut onako usput, kad ostaneš sama ti nađeš par dana za nas...

E, neće moći! Neće me boljeti što mi je lagao, udahnula sam duboko... Kako bi Balaš rekao... "Idemo dalje"... Kako ga samo nije sram?! U stalnom nastojanju da me izbaci iz mog Slow motiona...

Ma okani me se više! I pročitaj više tog Momu Kapora kojeg sam ti čitala već sto puta!!! Daj više nauči nešto od mene... Trebat će ti kad-tad, u nekim budućim vezama! Nemoj stalno iste greške, mili...

Dosta bi bilo. Zbog nekih starih razloga on misli da ima pravo vratiti se. Milion puta izgubim se u tim svojim mislima koje sve više podsjećaju na neke jadikovke. Gdje sam ono stala sa izbavcivanjem te mržnje i prezira koje trenutno osjećam kada se sjetim samo tog slova D iz njegovog imena?!

Oh, Bože... di baš ja... Ma, ja sam birala taj put! I neću više. Ja u životu ne želim lagati nikog i u čast toga, baš zato, ne želim da neko laže mene. A ponajmanje ti... patološki lažac!!

Lažeš svojim slatkim jezikom, kurve svetice...

Iako to nećeš nikad pročitat jer i da znaš za ovaj blog to te ne bi ni zanimalo kao što te ni ja ne zanimam, kažem ti još jednom OKANI ME SE!!!! Dosta mi je tvojih laži, vječitog opravdavanja tvojih postupaka riječima "Ti si me natjerala na to!". Ma znaš šta, odjebi iz mog života a što mi je još važnije odjebi iz moje prošlosti!! Rekla sam ti to prije 5 min na telefon a sada želim imati to i napismeno, tek toliko da se zna!! Ne želim te se sjetiti više licemjeru i zato me ne podsjećaj da si živ! Jer uostalom, iako dobro znaš da svima želim dobro... Jebe mi se dal si živ ili mrtav! NESTANI!

Osjećam se mnogo bolje :)

P.S. Curke hvala da ste posjetile moj blog i ostavile komentare, javit ću vam se... Tu sam eto samo u prolazu! Čitam vas sve!!! Pusa!
- 12:55 - Komentari (9) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< studeni, 2005 >
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30        


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, ni od najbolje priče ne može se isplesti mreža za hvatanje vremena...

    (Đ. Balašević)

    17.11.05.
    Ej, nosite... ovu pjesmu zadnji put,
    u jednu ulicu kraj rijeke
    zauvijek zabranjenu... samo za moje korake...
    Ej, kada bi... neko granu masline,
    na jedna vrata odnio
    vrata sto sam zauvijek... davno, davno zatvorio...

    Evo zaklet ću se ja pred svima,
    svim na svijetu i svime sto imam...
    Da je nikad nisam htio,
    da je nisam volio i da ne bolujem...
    pred svima se zaklinjem,
    pred svima al pred Bogom ne smijem...

    Pjesma uvijek mirise na uspomene...
    Recite joj da katkad pita za mene....

    12.09.05.
    Vem jaz sem bil platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja,
    (pa ne znam).

    Izginjajo barve izginja nebo,
    iz teme pristaja nekdo,
    v srebrnih oblekah ob spremstvu luči,
    prinašajo vest da te več ni.

    Na listu papirja je njeno slovo,
    štempl venus in notri adijo,
    kam je šel moj ponos,
    moj trud moj pogum,
    kaj je razlog da izgineš stran od tu.

    Ostaja njen vonj v okvirju obris,
    raztrgane pesmi in zvok,
    v prazni puščavi še čakam na njih,
    strah ostaja vem da jih več ne bo.

    V pesek zdaj rišem besede za njo,
    in upam v odsev na Venero,
    vse bi dal da bi izvedel zakaj in kako,
    vse bi dal da pokažem kaj lahko.

    In spet je večer,
    spet je nad mano planet,
    izgubljam vso svojo moč,
    postajam slep,
    prisluhi prividi vse se podira,
    vse se krivi a ne smem,
    pa vem, da lahko,
    in vem, da lahko..

    Saj bil sem že platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja...

  • Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
    Štogod ih manje zavoles, manje ti njih nedostaje...
    I nisam kadar svindlati... Za sobom skele paliti...
    Da silom steknem nekog kom cu faliti...


    ..........
    Ako dirnes u civutski vrt... Kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic...
    Bices zedan kraj bunara... I siromah s puno para...
    Sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic...
    Ko u tud vrt ude... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
    Eh... "Ne pozeli nista tude..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

    Kao mrva iz dzepa... Truni se lako... Zivot protekli...
    A rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

    14.09.05.
    ... Daljine nisu to, što se mom srcu činilo,
    kad je hudo mislilo, da je sasvim dovoljno...
    da ti čuje glas...
    ... Daljine nisu to, što se za dušu primilo,
    pusta su to polja nade, i barikade...
    između nas...