Jedan od onih života...

utorak, 13.09.2005.

Znam...

...baš i neću moći da zaspim tako lako noćas... Ostalo je previše toga neizrečeno... Pitao me milion puta šta mi je... No nije moj život baš tako jednostavan pa da se može sažeti u jednu proširenu rečenicu... Prije bi to bila jedna od onih sa puno ali... čijeg se naziva baš i nekako ne mogu sjetiti sad. Ne znam... Uz sve još me boli i uho... Ma neka je i uho samo da nije srce. To boli najgore. Pokušavam zaboraviti taj osjećaj boli... Moje srce je već neko vrijeme cijelo i ispunjeno je njime... Smjestila sam ga unutra kao onu puzzlu koja mi je nedostajala i zbog čijeg se praznog mjesta u datim trenucima činilo kao da će puknuti na pola...

..............
Sjedila sam dugo one noći u autu na onoj cestici u nekom mjestašcu kojeg nema na karti i kojeg ću pamtiti samo po tome što mi je baš na tom 17 kilometru postalo malo premaglovito pred očima, u očima... Svejedno... Zaustavila sam se dok još nisam otišla predaleko samo da udahnem još malo onog svježeg zraka, da u nosiću zadržim bar još malo onog selskog mirisa... Teško je bilo otići od njega prema doma... Ma koga zavaravam, prema nekud što uzaludno već godinama pokušam zvati dom... Dom je tamo gdje ti je srce, a ja sam već predugo daleko... Predugo da bi se sjetila, gdje sam ono zadnji put bila doma...

Eto ništa mi nije... samo to. Sada mogu spavati...
- 23:09 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

< rujan, 2005 >
P U S Č P S N
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30    


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

  • Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, ni od najbolje priče ne može se isplesti mreža za hvatanje vremena...

    (Đ. Balašević)

    17.11.05.
    Ej, nosite... ovu pjesmu zadnji put,
    u jednu ulicu kraj rijeke
    zauvijek zabranjenu... samo za moje korake...
    Ej, kada bi... neko granu masline,
    na jedna vrata odnio
    vrata sto sam zauvijek... davno, davno zatvorio...

    Evo zaklet ću se ja pred svima,
    svim na svijetu i svime sto imam...
    Da je nikad nisam htio,
    da je nisam volio i da ne bolujem...
    pred svima se zaklinjem,
    pred svima al pred Bogom ne smijem...

    Pjesma uvijek mirise na uspomene...
    Recite joj da katkad pita za mene....

    12.09.05.
    Vem jaz sem bil platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja,
    (pa ne znam).

    Izginjajo barve izginja nebo,
    iz teme pristaja nekdo,
    v srebrnih oblekah ob spremstvu luči,
    prinašajo vest da te več ni.

    Na listu papirja je njeno slovo,
    štempl venus in notri adijo,
    kam je šel moj ponos,
    moj trud moj pogum,
    kaj je razlog da izgineš stran od tu.

    Ostaja njen vonj v okvirju obris,
    raztrgane pesmi in zvok,
    v prazni puščavi še čakam na njih,
    strah ostaja vem da jih več ne bo.

    V pesek zdaj rišem besede za njo,
    in upam v odsev na Venero,
    vse bi dal da bi izvedel zakaj in kako,
    vse bi dal da pokažem kaj lahko.

    In spet je večer,
    spet je nad mano planet,
    izgubljam vso svojo moč,
    postajam slep,
    prisluhi prividi vse se podira,
    vse se krivi a ne smem,
    pa vem, da lahko,
    in vem, da lahko..

    Saj bil sem že platina a hotela si kič,
    jaz sem bil angel a zate hudič,
    jaz sem bil kralj celotnega sveta,
    a ti na Veneri si doma pa ne znam priti tja...

  • Ja nemam nigdi nikoga... Al moja prica prosta je:
    Štogod ih manje zavoles, manje ti njih nedostaje...
    I nisam kadar svindlati... Za sobom skele paliti...
    Da silom steknem nekog kom cu faliti...


    ..........
    Ako dirnes u civutski vrt... Kletvu ces nositi ko srebrn zvoncic...
    Bices zedan kraj bunara... I siromah s puno para...
    Sve ces dijamante dati za smesni cirkoncic...
    Ko u tud vrt ude... Crn lebac mesi... U crnom plehu...
    Eh... "Ne pozeli nista tude..." Svi smrtni gresi... U tom su grehu...

    Kao mrva iz dzepa... Truni se lako... Zivot protekli...
    A rekli su mi da je lepa... Ali baš tako? To nisu rekli...

    14.09.05.
    ... Daljine nisu to, što se mom srcu činilo,
    kad je hudo mislilo, da je sasvim dovoljno...
    da ti čuje glas...
    ... Daljine nisu to, što se za dušu primilo,
    pusta su to polja nade, i barikade...
    između nas...