Lara Croft-Tomb Raider
13.06.2006., utorak
Nezaboravna pustolovina II
|
Izašla sam iz ureda.Spustila sam ruksak na pod i izvadila mobitel.Odmah sam nazvala svog batlera.''Hillary,da samo znaš što se dogodilo...Oni su...John je...''-nisam mogla govoriti.Bila sam u šoku.No batler me iznenadio.''Znam Lara,znam što se dogodilo.Zvali su otmičari i sve mi ispričali.Ni ja nisam mogao vjerovati.''-rekao je Hillary.''Evo me,dolazim!''-viknula sam.Odmah sam se spustila dizalom dolje i krenula prema autu.Na recepciji sam ugledala onu ženu.Još uvijek je bila tamo.Bilo mi je žao kako je umrla.Najvjerovatnije su je Warrowi ubili,možda je nešto čula o njima...Ušla sam u auto i krenula kući.Moram ih pronaći.Na ulici još uvijek nije bilo nikoga.Nigdje žive duše.Došla sam kući.Hillary me dočekao na ulazu.''Lara,žao mi je.''-rekao je tužnim glasom.''Pripremio sam ti ručak.''Nisam mogla izbaciti mrtvog Johna iz glave.Hillary mi je ispekao palačinke.''Hvala.''-rekla sam mu.Bila sam tužna,ali i gladna.''Molim te,natoči mi vode u čašu.''Moj batler uvijek je sve napravio prije nego što bi mu ja rekla.Kao da mi čita misli.''Već obavljeno,gospodarice.''Nasmijao me.Jedino me on mogao nasmijati u ovakvim trenucima.Pojela sam palačinke i krenula se spremiti,no Hillary je rekao da radije pričekam sutra i da se odmorim.''Bryce će doći navečer,pa on može ići s tobom''-predložio je,a ja sam pristala.Barem neću sama morati ići.Otišla sam u kupaonicu i istuširala sam se.Bila sam umorna od tuge za svojom agencijom,ipak oni su me svaki dan zvali,davali su mi zadatke,provodili smo vrijeme zajedno.Sjela sam na fotelju koja se nalazila pokraj prozora.Uzela sam knjigu u ruke i listala stranice.Odjednom mi je stigao e-mail.Mislila sam se što je sad to...Pročitala sam e-mail.Bio je čudan,zapravo,previše čudan.Sastojao se od nekoliko tekstova.Prvi je bio pun nabacanih riječi koje nisu tvorile nikakvu priču.Drugi tekst sadržavao jednu rečenicu i jednu sliku.Rečenica je glasila ovako:''Tko probudi neviđeno bit će zauvijek progonjen.''Nije mi bilo jasno što to znači.Ispod nje bila je jedna slika.Na slici se nalazila žena i pokraj nje je stajao narančasti zmaj.Žena je plakala i držala dijete u rukama.Dijete je bilo mutant!Pola zmaj pola čovjek!Treći tekst nisam vidjela jer mi se e-mail obrisao.Nije mi jasno kako.Možda ga je napao virus ili nešto slično.Ostatak dana proučavala sam starine koje sam pronašla na svojim putovanjima.Na vrata je pokucao Bryce.Hillary je otvorio.''Hey,bok Bryce!Kako si?Hoćeš mi pomoći...''Bila sam jako nestrpljiva.Ali Bryce je jednostavno rekao:''Lara,smiri se.Sve će biti u redu.Pomoći ću ti,ali me pusti da pojedem nešto.''Batler ga je odveo u kuhinju.Bryce je bio moj pomoćnik.Pomagao mi je na putovanjima,provjeravao mi je ispravnost pušaka i tako...On je jednostavno bio moja desna ruka.Kasnije smo se dogovarali oko sutrašnjeg putovanja.Sjedili smo u radnoj sobi i pričali dugo,dugo.Hillary je legao u krevet,jer je već bilo kasno.Otišla sam u svoju sobu.Presvukla sam se u spavačicu.Nisam mogla zaspati.Kao ni Bryce jer je došao meni u sobu.''Lara,žao mi je za sve što se dogodilo.''-rekao je tihim glasom.I izašao je iz sobe.Bila sam umorna i zaspala sam.Ujutro me probudio Bryceov glas.Zaderao mi se u uho.''Laraaaa!!''Zaderao se toliko jako da sam se ja naglo ustala i ošamarila ga.Onako,automatski.Kao da se borim protiv neprijatelja.Jer sam sanjala da sam usred pustinje i da me napadaju čudovišta...Bio je iznenađen,ali je brzo zaboravio jer mi je morao nešto važno reći.''Lara!Pronašli smo gdje su!!''-viknuo je sretno.''Tko? Koga? Što?...''-ništa mi nije bilo jasno jer sam još spavala.''Pa kako koga...Petera,Gusa,Matha,Jonathana,Marie,Petru i Helly...pa agenciju koja ti priprema poslove...''-rekao je Bryce.''Molim?''-gledala sam ga začuđeno. |
