Lara Croft-Tomb Raider
07.06.2006., srijeda
Nezaboravna pustolovina
|
Ležala sam u krevetu.Nije mi se dalo ustati.Bilo je sunčano jutro.Očekuje me još jedan naporan dan.Razmišljala sam kuda bi me sada mogli poslati oni iz agencije...No odjednom me netko prekinuo.Moj batler.''Lara,vrijeme je da ustaneš!''-viknuo je.''Dobro evo me.Pripremi doručak.''Napokon sam ustala.Došetala sam se do svog ormara.Sad nisam znala što obući.Ali sam izvukla nešto i obukla se.Sišla sam u kuhinju i na stolu me čekao topli doručak.''Hvala Hillary,možeš ići.''-rekla sam i uzela topli sendvič u ruke.Kad sam ga pojela otišla sam u radnu sobu.Čekala sam poziv od svoje agencije.Pogledala sam u sat.10:43.Već su me trebali nazvati.Uvijek me zovu prije 10.Što se sad dogodilo?No kako me nisu nazvali još nekih pola sata,odlučila sam otići do njih.Izvadila sam iz ormara ruksak i u njega stavila neke papire za posao.Naravno,ja bez mobitela nigdje ne idem.Užasno mi je prolazit cijelu kuću koja je tako velika.Treba mi 10 minuta da dođem do izlaznih vrata.Pozdravila sam Hillarya.''Čuvaj kuću,ne puštaj u nju nikoga,ako me netko traži reci mu da me nazove na mobitel...'' ''Sve je u redu,sve znam.''-odlučno je rekao i otišao,valjda spremati,ne znam.Izašla sam iz kuće i otišla do ograde.Pogledala sam van.Nikoga nije bilo.Obično u ovo doba dana ljudi trče ulicama i ne može se proć' od gužve,no danas...Bilo mi je malo čudno,znala sam da se nešto vani događa.Došla sam do auta.Tražila sam ključeve i nigdje ih nisam mogla naći.Ali moj batler misli na sve.''Lara,zaboravila si ključeve od auta.''-viknuo je.''Znam,znam.''I uzela sam ih i sjela u auto.Dala sam gas i pojurila niz ulicu.Agencija nije baš bila blizu mojeg Croft Manora.Croft Manor je moja kuća,moje malo imanje.Vozila sam se dvadeset minuta,kraće nego ikada,jer na cesti nije bilo niti jednog auta.Nema žive duše.Došla sam pred zgradu i parkirala auto.Izašla sam iz auta.Osjećala sam se kao jedini čovjek na svijetu.Bilo me malo strah.Ipak je bilo podne.Ušla sam u zgradu.Moja agencija se nalazila na sedmom katu.Tamo su imali ured i još nekakve sobe za sastanke.Ugledala sam ženu na recepciji.Sjedila ja na stolici i gledala u ulazna vrata.Polako sam došla do nje.Pogledala sam je.Malo sam se zagledala u nju.Skroz sam došla do nje.Tada se dogodio užas,za mene ne jer sam se nagledala takvih stvari više nego što možete zamisliti.Srušila se na pult i imala je zabijen nož u leđa.Odmaknula sam se od nje i otišla u dizalo.Dizalo me odvelo na sedmi kat.Pokucala sam na ured svoje agencija.Nitko nije otvorio,pa sam primila kvaku i otvorila vrata.Nikog nije bilo.Ured je bio prazan.Na stolu se nalazila poruka na kojoj je pisalo velikim slovima pisalo:ZA L.C..Uzela sam papir u ruke i pročitala poruku.Pisalo je ovako:˝Lara,prvo se moram ispričati što te danas nismo nazvali.Nismo te nazvali jer su nam provalili u dokumente na računalu.Morali smo zato brzo izbrisati sve podatke o tebi i o ovoj agenciji.Oteli su nas Warrowi,najgori zločinci ove države.I zato te molim da odeš iz države jer traže tebe.Ubili su Johna jer im nije htio reći gdje živiš.Ja sam se sklonio pod stol da me ne nađu,ali mislim da ću i ja biti otet.Zato bježi iz države pod imenom Laura Winnbery.Putovnica i tvoji novi dokumenti se nalaze u trećoj ladici ispod časopisa.Zbogom.˝Nisam mogla vjerovati što se događa.Ubili su Johna.Sada traže mene.I mene misle ubiti.Nije mi bilo lako.Ipak su mi ubili prijatelja.Okrenula sam se i vidjela truplo.Johnovo truplo.Sada mi je bilo jasno.Neću bježati nego ću se osvetiti Warrowima.Nitko me neće zaustaviti.Sve ću ih ubiti! Nastaviti će se... |
