ČEKALA SAM TE (za moga Stvoritelja)
slika: internet
u predvorju sna,
na obali suza
u sivom, raskidanom svitanju
krikom zatomljenim
nisi li ti bio taj
što si obećao
da ćeš mi u dlanu nježnom
donijeti dodir leptirovog krila
koji dotiče uzdrhtalo moje srce
i smiruje otkucaje nemirne
ja sam od plamena sazdana
i ti znaš, da samo ti moj plamen
obuzdati možeš
da ne sagorim sama sebe
u čežnji neutaživog čekanja
obećao si,
dao mi malo sebe
u čežnji neutaživog čekanja
obećao si
dao mi malo sebe
pa opet nestao na pučini
i ostavio me bez ijedne želje više
ugašenu, skamenjenu i nepoznatu,
sebi oduzetu
ne poznam se više
ne želim voljeti,
ne želim čekati
više ništa u sebi nemam
i više se ne nadam
ne šalji mi više sebe u drugom,
jer nitko ne voli moje srce
tako kao ti
i ponovo će me raniti
i ponovo će boljeti.
pa do kada misliš da mogu izdržati?
nasukana, kao kit plavetni,
u plićaku bola
ne mogu se vratiti
i ne mogu me drugi shvatiti
ljubav moju u sebi za tebe
kroz prizmu svoje ljubavi gledaju
i ne vide tebe
i ne vide mene
pogledom molim,
jer pričati ne znam,
da me shvate
i na pučinu tvoje ljubavi vrate,
ali napuštaju me
i s obale odlaze,
jer misle da nemaju snage
tebe u meni pokrenuti
i u plavetne dubine me vratiti
ti ćeš ipak jednom doći k meni, znam,
ali potpuno, potpuno sam…
komentiraj (2) * ispiši * #
