..ili neka razmisljanja od kojih vam nece biti bolje. Ni gore.
Na moru, o čemu pisem ovde, a jos vise ovde, ustajala sam izmedju pola sedam i pola osam. Sad, za posao, ustajem u pola devet. Ali jedva.
Povratak u redovne aktivnosti zbunjuje me kolicinom stvari koje treba obaviti. Ne mislim na nagomilane obaveze, sto one odlagane, sto one u medjuvremenu akumulirane, nego na te neke stalne sitne glupe stvari koje se non stop rade. Sminkanja. Pranja sudova. Placanje racuna. Bacanja djubreta. Smisljanja sta obuci. Podesavanje budilnika. Punjenje mobilnog. I jos gomila takvih stvari. Taman zavrsis krug, ajde opet. Svasta. What's the point?
Ali, ono, blizi se septembar, a ja volim taj mesec, kao sto uopste volim i jesen, u njoj se osecam kao riba, bolje reci skorpija, u vodi.
U septembru se pojavljuju nove stvari na TV-u, ako ne exactly dobre, sigurno bolje od letnjih debilana. Onda, back to sports, kultura mozda, zatim jesenje boje, setnje su prijatne. A mozda jednom, najzad, odemo i na te berbe grozdja u Vrscu ili vec gde jos ima.
