skaska

gledam ja ovo dvoje kaj su s kapicom i kapuljačom ušli u auto i put remetinca. zakaj kapica i kapuljača jebate, zakaj se krabulje, lipanj je?! kupujte s osmijehom. pjevajte s tamburašima. gledam, gledam i sve si mislim kak je lako pljucati na one kaj su prešli na drugu stranu i ugledali remetinečko svetlo. ili se istamburali iz kakve gorostasne stranke pa nabij ga na kolac so svijeh strana, ko malu voćku poslije kiše. gledam i mislim si koliki su na dr. ivici i ostalim smradima prije nikli i procvali te za naš bolji život, te kroz naš život, te s osmijehom, te zbližavaju ljude, te griju nas i hlade, oblače i smrade, a sve s pohlepom kakve se ne bi posramio ni izliječeni kiklop anoreksičar.
dakle, sećam se ja mnogih "poduzetnika" koji su kao počeli u lokalu od dvajst kvadrata, pa najednom eto dvajst centara, bogumi cela Hrvatska se trese od ingenioznosti i moćnosti njiova poduzetničkog duha. kak? kak u pizdu materinu? jesmo mi svi ostali toliko glupi il je glupost poštenje, korektnost i lojalnost otad žbini?! koji kju je ovima kaj su pozatvarali dućane od dvajst kvadrata i koji nikad nisu prešli ni na dvajstjedan?! kaj njima fali? kaj su idioti, kreteni, đe im je poduzetnički duh?
nego ja se još pitam: ima li u Hrvatskoj obogaćenih tijekom domovinskog nam rata i poslije koji nisu na dr. ivici remetinca. i može li se uopće pošten čovek u Hrvatskoj obogatiti?! ili ćemo opet pričati o duhovnim bogatstvima u tako lijepoj tako pokradenoj uljuljkani u ovčaste meke oblake zaborava. ej