skaska

uhićen polančec i zna se, svi imaju nekaj za izjaviti, osobito oni kaj su bili blizu njegovih obraščića, a bandić pardon jadranka sam veli nek pravna država dela, a pravna država je bila kum na vjenčanju ovom drugom uhapšenom ipak veli da to ne bu imalo veze i protekcije. u galeriji prvaka javnog života jučer opet hloverka ugostila mamića. obično dobim alergiju od spominjanja tih silnih milijuna, pa da se smirim moram štrikati i uz ove mlade ambiciozne teve voditeljice poput buće koja je počela u onoj emisiji koja se zvala po nelošom jelu rizibiziju. pa ona veli "za sve one koji slave te običaje" pritom misleći na Uskrs jebate. u duhu fore ovi oni blagadani. pa jebemu recite sve te blagdane imenom i prezimenom kajjeovo?! ili ove danas ujutro čije ime ne znam a koja je točno ovako rekla: "dobro zvuči janjeći but, a zvuče li i vijesti dobro"...he he, i to se stvarno ne događa nekom drugom

benzin opet poskupil. ricky martin priznal da je homić. no, ne pitajmo se što je on priznao već se zapitajmo što bismo mi prvo priznali da nas neko pritisne. recimo ko nobilo za sedamsto kuna šamarom.

Danas je svjetski dan kazališta. Kazalište mene asocira na kuhinju. Danas sam išla tražiti čajnu kuhinju u kojoj bih kuhala i kavu. Pa prošla malo stranim ponudama. Ionako domaćih nema. U jednoj od njih kuhinja. Dok sam čekala kavu, gledala sam trebu kak razmazuje đuveđ po tanjuru. Kao da broji rižu. Ili onaj šug iz konzerve. Nisam jela. Radije bih pojela onaj tanjur koji ni do koljena nije onom našem iz naše hrvatske zatvorene tvornice. I pitala sam se, zakaj to one trebe ne delaju vani. Zakaj nas stranci već i tu tretiraju kaj smeće. Kaj bu tek bilo kad uđemo u njihov kamion čistoće. Bilo mi je smešno. Ne onak smešno kao kad sam jedva jedvice pogledala deset minuta tzv. humoristične serije "Dome, slatki dome". Ni onak tužno kad sam jučer pogledala Ogrestin film "Iza stakla", jer nema šanse da se spustim u neku od garaža i usnifam onu mješavinu smrada kokica i petparačkog tapisona za Ogrestu. Skidam kapu Zrinku koji uspije od deset naših dobrih glumaca napraviti jednoga koji je kroz cijeli film na rubu živčanog sloma, ter viče i psuje bez razloga. Za to mu ni ne treba ta silna lova. Dakle, ni smešno ni tužno, već jadno. Osim ponude "made in rumunia" s cijenama kao u dubaju kojima "mijese" naivnu raju. Al dobro, eto, srce mi je mirnije, jer odlučih već prije pa potvrdih da odlučih dobro. U sve doba godišta naučila sam već i stolariju i bravariju i tajne tesline i ine elektrike. Ipak, pitam se tko i pod kojim uvjetima dozvoljava uvoz smeća i deponiranje istog. I zakaj faking metar i pol čajne najjadnije kuhinje tu dojde četri soma, a u susjednoj nam Austriji dvesto eura. A zakaj đuveđ prilog tu kod nas dojde 15 kuna, a u austrijskoj mebl meki di "obojene" tretiraju kao KKK jedan euro. Gdo je kriv, gdo je kriv kak bi zapivala Severina?

LJ

već sam pisala o temu kak ja tu v kvartu ničeg nemam osim kladionica (pet njih na pedeset metara), žderače (pet njih na sto metara) a sve isti gazda todor, par dućana s cipelama (valjda da moremo hodati od klade do žderače), al ono kaj brine je da su se u mesec dana otvorile i dve pekarnice. malo dalje, nekih tristo metara još dve, pa malo dalje još tri. uglavnom, uz sve te visokofrekventne emisije o zdravoj hrani na telki i člankima v novinama eto ti na sve strane kvasac revolucije. već u ranu zoru morete videti i decu i starce kak žvačeju mini pice, pa neke kifle, pa one masnoslasne fornete, pa slance, pa hrenovke u lisnatom tijestu. ono zdravo da zdravije nemre biti. uđete u tramvaj i željudec vam se diže od čudnog mirisa nečeg što očito sve to tijesto diže, a jadnu stoku sitnog zuba prije ili kasnije bu spustilo.
a sad općenito o žderači na cesti. kad pogledate malo ove filmske zvijezde u dalekoj nam dosadnoj Americi, više manje furt v rukama imaju kavu za s nogu ili neki bezalkoholni ali gazirani i u konačnici nezdravi napitak. pa eto ti ga, postali smo Amerika. meni grdo to gledati kak neki curetak lepo oblečen hoda i jede hrenovku dok joj se senf cijedi po bradi. ili kakvog stričeka kaj navlači one mini slance pa žvače, žvače otvorenih ustiju dok mu se geba okreće u ritmu ražvakanog slanca. meni to grdo jako. a smrad onih mini pica prostire se i periferijom i centrom. nije to više onaj miris kakav je nekad bil u Klari na Cvjetnom di smo kupovali vruće hrskave lizike i onda ošli prekput popit u Prehrani vruću kolu. znam da je to ubitačna kombinacija, al lizike su bile hrskave, a sad više ništ nije hrskavo osim valjda žohara u spomenutim dućanima.
i kaj je najgadnije, primijetila sam kak se smrad smoga i ispušnih automobilskih plinova izuzetno dobro miješa s tzv. mirisom koji izlazi iz tih svih pekarnica. ono fakat ak živiš u gradu moraš otić negdje do pripizdine da osjetiš malo proljetnog uzduha
znam ja zapravo razlog svega toga, al čekam da sazriju uvjeti, da se tijesto fakat digne

dva vrapca na grani. jedan uzrujan, drugi uz listopad.
bila jednom jedna ženska koja je htjela postati princeza. sanjala je o velikom dvorcu i o tome kak bu joj se svi klanjali. i kak bu imala lepe haljine i sve to tak kak ide s princezama. a onda kad je upornošću srednjovjekovnog viteza sve to ostvarila, shvatila je da je jedini dvorac zauzet.

javlja se eto pravobraniteljica za decu iz mirnog kutka ispod zrinjevačkih platana i veli kak anđa, fox i cetinski trebaju paziti kaj govore deci koja su zalutala na audiciju za show. ja to baš ne gledam, al su me neki dan deca nacimala i moram priznati da sam se i nasmijala i zamislila. zamislila više nad tim kaj to jelavićka ima u glavi i jel zna ona di mi živimo. po svom dobrom starom običaju tu i tamo iskoči sa željom da umota u celofan stvari koje celofan ne ištu, kaj da živi u nekoj silikonskoj kugli iznad oblaka pa se svako malo spusti ko proljetna kišica. nego, pitala bih ja pravobraniteljicu kaj misli o pizdariji kaj se zove državna matura. mislim, u svoje sam vrijeme završila "običnu" srednju školu, a kad je trebalo upisati faks čoporativno smo otišli na prijemni i više manje smo svi upisali kaj smo šteli. pritom smo se dobro zabavljali i jedini pozitivni stres nam je bil razmišljanje gdje ćemo poslije svega zapaliti na more. a danas, kad mi dete drugi dan nejde u školu, jer ovi njegovi veći pišeju maturu, pa nema škole?! čujem, čitam i slušam kak svi odreda idu na pripreme za državnu maturu. koje vražje pripreme. i oni kaj su u gimnaziji?! pa kaj su delali u školi, kaj?! pa koje su to pizdarije, ljudi moji? uz to kaj je to dodatno keširanje staraca, to je i dodatno mučenje mladaca. ter onda pitanje što će sve to bubanje onima koji su u strukovnim školama i koji će jednog dana samo kuhati, slikati, šišati ili farbati. a šteli bi imati faks, ne? koji će im to k i na ovaj način. naravno, sve to ko ugarkovićka začini s maslinovim muljem muljaža oko probijene tajnovitosti, pa danas imamo priliku čuti kak su deca već unapred znala iz čega bu se pisal esej i kak već unapred znaju kaj bu pisali danas. jer da je neka teta nekom nećaku to rekla a teta radi u ministarstvu znanosti, prosvjete i sporta. a ja se pitam kaj je iz tog ministarstva u novijoj nam povijesti dobro zišlo. i zar sve to ne vonja opet na sprdačinu. i kaj se dogodilo nakon afere "indeks". jesu se vratile ocjene, jel se naselila pravda, jel zavladalo poštenje? ono kaj znam iz prve, druge i treće ruke je da deca danas znaju neka druga znanja, što je u konačnici i normalno, a da kao rezultat svih pizdarija stričeka i teta iz ministarstva ne znaju ni pol onog kaj smo mi znali a saznali smo bez stresa i muke. i da sve to kaj se događa krvavo plaćaju roditelji, a još krvavije deca. u grču, u stresu, u pomanjkanju vjere u sutra, u jednom nametnutnom bespoštednom natjecanju, u sveukupnoj amoraliji. definitivno ovo nije zemlja znanja već sranja. za tih pedeset milja kuna o kojima se priča da je bačeno za državnu maturu bolje da je kupljen šekret papir. reciklirani.

ili odmetnuto. zeitgeist ili west gate

eh, baš čitam index i babića. kontam nekaj kak smo se već na pol pretvorili u pajceke. još samo repići i tu smo. ne pomaže i odmaže tu ni kakva teorija zavjere. sve to skupa nemre podnest ni jedan richtera. ruše se sve barijere, svi uzusi. tko je skupil snage i imuniteta uzgaja salatu, jer s novinskim papirom teško da će biti i uza sve začine ukusna. tko digne glavu najebe, jer je svi odmah spuštaju. da bi kotec funkcioniral. uvjetno. ko beskrajna kazna

poklonit se mrtvima
s lijeve
i desne
froplanđani često čine učine da začine svakodnevicu
arkade dišu
nailazi simo tanović liliputanović
jadniković
urliković
ništavić pić
vrijeme je za ić
ko lampaši na pošti
čekaju da krenu
smjenu
gore
šezdeset dana

goran bare je danas završil u buksi. opasan, strašno opasan tip. konačno se više ne trebamo bojati. ni za sebe ni za svoju decu. ovog su djelomično zvlekli iz jaruna. hotko još pliva s ribama u vrani. snijeg je prestal padati. ceste zgledaju ko iz filma "2012". blanka vlašić se ipak ne ševi. ivica je car.

More sad negdo od vas reć kak ne gleda telku il kak ne bi trebala ni ja. al činjenica je da je to našem narodu kako god da se okrene još uvijek najjeftinija zabava. Zapravo jedini pogled malo dalje od susjedstva i prvog kontejnera.Ono kaj je najgadnije je činjenica da telku gledaju i naši klinci, naša budućnost, ako o budućnosti u našem kontekstu uopće možemo govoriti. Jer, uspoređujući život primjerice švedskog i hrvatskog pedesetogodišnjaka svako malo senzibilnije biće natopit će paket paloma maramica. Život jednog prosječnog hrvatskog pedesetogodišnjaka ili inje u najmanju je ruku sjeban. Podijelila bih ga u tri razdoblja. Jebača prije, ratna jebača u sredini i poratna jebača poslije. Poslije poslije ne vidim poslije. No, možda je i biometeorološka kriva za utjehu hiperoptimistima.
Dakle, telka. Recimo da ne trebamo ni potegnut do prvog kontejnera. Sve nam je jasno. Pa i ona česta: sami smo si krivi. Osim što kupujemo licence za kojekakva sranja, kao da kod nas niču samo umobolnici koji nisu u stanju, kao ipak nekad, smisliti išta smisleno, ili su već odavno odustali nuditi svoje mudrolije, mi kupujemo licence za emisije koje sasvim transparentno prikazuju društvo i Hrvatsku danas. Jedna od takvih je i "Najslabija karika" koja se zajedno s kvizom "Tko želi biti milijunaš" pretvorila u socijalnu pomoć, u "ajd' da ulovimo nešto na sreću, jer pameti nemamo". No, s obzirom da su se ta licencna čuda pretvorila u krajnje skupu smijuriju uskoro će biti ukinuta na kratkotrajnu sreću gledateljstva, kratkotrajnu jer ne sumnjam kako će uletjeti neka nova još žešća budalaština.
Da je emisijica poput "Najslabije karike" odista zrcalo današnje hrvatske mrtvikale i prilog onoj "sami smo si krivi" pokazala je i današnja u kojoj su sedmorica koji ne znaju izbacili osmog koji zna. Dakle, uz iskazano totalno neznanje iskazaše i totalnu pokvarenost što, uostalom, i traži dotični scenarij emisije iz uvoza. Nažalost, ista takva emisija odvija se prečesto i na našim ulicama, u naših preostalim tvrtkama, u obiteljima. I zašto se tome čudim, uvijek iznova? Pa valjda zato kaj sam ipak optimist. Ništ mi drugo ne preostaje.

traktori na cestama, pevec osmeh na jacinom licu, tuga i kič u opatiji. jedino kaj podseća na nekaj davno kaj je bilo okej su lusteri. ono djeluju mi totalno frustrirano. kao da gledaju sav taj jad dolje, pa bi poletjeli da mogu gore. a gore ne može. ne pitajte me zakaj sam odgledala od početka do kraja to vrijeđanje uma i tijela hrvatskih tv-pretplatnika. onu šulentićku bi svakak trebalo vratiti u dječji program. vrhunac njenog fenomenalnog vođenja nepismene trbuhozborske ovce na špagi je rečenica koja počinje nekak ovako: užasno mi je lijepo...ida jedina okej, al kaj tu ona uopće dela, kaj je zbilja takva kriza. ona dva tulipana mi idu već kroz vuha, a mila prelijepa krasotica najljepša i najpametnija najdivnija ma ono nema te žene koja joj može ljubiti skute od skuta ono, trebalo bi ju odmah u madam tisno da više ne slinimo, a i ona bi se odmorila od danonoćnog demantiranja s kim je i di spavala.
i sad...kad bi me mučili ko matiju gupca da moram dati glas nekoj od pjesmuljaka ja bih ga dala Žigi, jer čovek je norveška faca i tu bi nam bila jedina nada da opet i opet ne zgrajzlamo. ove kaj su pobijedile nemaju ono najbitnije kaj se traži, a to je sluh. onda nemaju pristojnosti, pa dobacuju publici hvala, pa zazivlju mama, pa...mislim strašno za one lustere. to kaj je pjesmu napisal sin koji dela na telki od tate koji je delal na telki i radiju i kaj su svi iz žirija s telke i radija jebiga. zakaj se ne bi i dalje sramotili.
scenografija kao u noćnoj mori nakon ispijene gajbe pokvarenog piva.
scenarij namijenjen idiotima kakvi smo svi mi koji pretplatu uredno plaćamo. jer delamo sve uredno i zato nam tak je. zato su selaki još uvek sami na tim cestama i niko ni pis od ostale sjebane škvadre.
nego, jedina svjetla točka na dreku bio je glas jasmine nikić. ona je bila kompatibilna onim lusterima i da se mene pita trebali su ostaviti samo nju i lustere.

zemlja se trese. i to onom drugom logikom. bar vele neki stručnjaci. optimisti preporučaju skupljanje konzervi i gradnju podzemnih skloništa. po uzoru na štakore. bez obzira što smo se hrvatskom gospodarskom evolucijom već približili istim. pesimisti preporučaju da se više nije pametno pretplaćivati na nikaj. nije lako slušati vijesti o tome kak se događa nekaj kaj je izvan naše kontrole. možda je Hrvatima to lakše, jer su na takvu situaciju već pomalo navikli. al' ak je ovo zbilja početak kraja onda ipak pronalazim gušt u njemu: s jadnom rajom u crnu će rupu biti povučena i bagra svih boja i oblika. ovi domaći grabežljivci su toliko stupidni da se šire samo na Zemlji. mesto da koloniziraju recimo Mjesec. a onda bumo vidjeli ili ne vidjeli nastavak. pire krumpir

zemlja se trese. i to onom drugom logikom. bar vele neki stručnjaci. optimisti preporučaju skupljanje konzervi i gradnju podzemnih skloništa. po uzoru na štakore. bez obzira što smo se hrvatskom gospodarskom evolucijom već približili istim. pesimisti preporučaju da se više nije pametno pretplaćivati na nikaj. nije lako slušati vijesti o tome kak se događa nekaj kaj je izvan naše kontrole. možda je Hrvatima to lakše, jer su na takvu situaciju već pomalo navikli. al' ak je ovo zbilja početak kraja onda ipak pronalazim gušt u njemu: s jadnom rajom u crnu će rupu biti povučena i bagra svih boja i oblika. ovi domaći grabežljivci su toliko stupidni da se šire samo na Zemlji. mesto da koloniziraju recimo Mjesec. a onda bumo vidjeli ili ne vidjeli nastavak. pire krumpir

Mislim, ovaj sud za ratne stočine, pa to je da si čovek čupa lasi ak ih ima. Pa setimo se samo posle drugog svetskog rata. Neš majci išlo je to brzo. Il su se sami ukokali il po brzom postupku, a ovo, kaeovo?! Pa to dvadesetogodišnje podjebavanje ljudskih i svakojakih prava. Nažalost, taj sud je ogledalo onoga u kaj bi ušli kad ne bi bilo kataklizme 2012-te. Jebote na kojem je stupnju to licemjerje. Ponekad mi se i sviđa Hrvatska uronjena u Balkan. Jasni krimmilje, lopovi veliki, lopovi mali, a između njih raja ko salata u mekdrekovom hambiću. Ajd ti onda reci da nije istinita ona stara o polupraznom il polupunom štamprlu.