skaska

Po čem bi jedan gradonačelnik ostal ziher zapamćen za sva vremena? Da vam malo pomognem, ima neke veze s poljoprivredom.
p.s. sanjala isto

Sretnem jutros oko deset, na uglu, kod urara, Malog Vraga. Veseo kao i uvijek od stoljeća sedmog, dobaci mi:
- A, ovak nećete još dugo, a ne, ne!
- Pa otkad smo mi na vi? - upitam ga ja.
- I nismo, i nismo! - veselo će skrenuvši iza ugla u smjeru bankomata.

fala ti povuci-potegni kaj si nas tak fino ugostila. kaj si fulvusici i meni dala tak mekane šlape kak je i tvoja maca kaj je jedina skužila kak smo fulvusica i meneka zloće i nije se približavala ni na metar. fala ti na obilatom slatkom i slanom. na finoj kavici, sokićima. fala ti na svemu. i na loko vožnji. dakle, jedno veliko fala ti. to samo blog more rodit!


p.s. a stankoviću nefala kaj je gjugjulu dal prostor za tobože. mislim ono ak mu neće nigdo dojti nek pozove obitjne nevine ljude. tvrdim da ih u rvackoj dok je kontejnera još ima!

nemam ništ protiv crkve. dapače. ovak sad kad je vruće lepo uđeš ak je otvorena, oladiš se prirodno, pomoliš Božeku i to je to. kad pada kiša se skloniš il nedajBože tuča. makar Božeka moreš svuda najti, mislim u slučaju da je crkva zaprta, da recimo ne dela nedjeljom kak nisu smeli ovi kaj su šteli delati. pa sad opet moraju delati. i nemam ništ protiv župnikov i kapelanih kaj su na plaći. i ništ protiv onih kaj si vole malo jače pile voziti, lepo popapati, redbuleka popiti il čak malo dublje u čašicu pogledati. nu i to su ljudi ne, a Božek je Božek. al imam protiv toga da braća biskupi okupljeni u toj svojoj konferenciji vele kak su protiv ukidanja zakona koji je i donešen da bude ukinut kak i ovaj pušački (pazite kaj vam velim, ne bu se tempač spustil ispod deset a već bu ukinut) i imam protiv toga da vele da je to protiv dostojanstva čovjeka. jer ovi kaj su petnaest let u mojoj ulici primerice imali dućan i morali ga zaprti jer nisu više smeli delati nedjeljom teško održavaju dostojanstvo. oni kaj su u njemu delali nejdu ove godine s decom ni na more ni na selo. oni su otišli vrit. i zato nek ne kenjaju nego nek naprave pritisak kad već vole pritiskati one kaj bi trebali platiti te ljude kaj bu opet delali nedjeljom. tu nek pritisnu bokte, tu se treba pritisnuti. makar sve u svemu ovo se stvarno more zvat pišarija.

Gledam danas Latinicu iz kade uvaljena u mirišljavu pjenu od bademovih koštica. I baš velim, super tema: građanska hrabrost. Ne bu mi dosadno. Uspjela bum si odmočiti rožnate dijelove tijela i pocvikati ih kak Bog zapoveda. Ali avaj! Još jedna u nizu tema potrošenih budzašto, onak ko kaj potrošiš na rasprodaji na neku krpicu odležanu godinama na dokovima dalekih luka. Građanska hrabrost, he he. Balenovićka i kompanija žviždača he he. Ovaj Josipović v belim rukavicama, Rođo kaj su ga prebili, Vili Minhenhausen i Lesar. Ajdede, Lesar je rekel nekaj kaj se utopilo u mojoj pjenici, a zapravo je bljutavi (s)ukus svega. Pital se on da zakaj se nigdo nikad po pitanju obrane žviždača ni javil iz naše prekobrojne kineski ustrojene akademije znanosti i umešnosti, zakaj nitko iz matice rvacke, iz helsinškog. Zaboravil je tu valjda spomenuti i naše uvažene pizdice i pičkice iz svekolike živuće umetničke prakse. Piščiće male i velike, ćelave i bradate, kosate i ćoraste. Ma niko nikada pa ni tada. Čak ne znam jel trebam tu ubaciti i onu kurcoaznu "čast iznimkama". Pa eto vam sada pičkice, ak niste čuli vijest novu ovu: jedan naš a zapravo njihov trgovački centar objavio promidžbenu poruku: PRODAJU SE KNJIGE NA KILE! I zapravo tu ne vidim ništ sporno. Kad su se naši intelektualci već odavna prodali na grame, to mi dođe nekak logično kaj ručnik posle mirišljave kupke.

Svi nekaj njajke, a ovce dalje bleje. Ja to nemrem shvatit. Jučer jedna mamica na vestima lepo veli: mala mi završila prvi razred i sad hićem udžbenike v kontejner, jer iste takve al ganc nove "besplatne" bu pod mus dobil sad sin kaj ide u prvi razred. Sramota, pred očima svih ovaca. Po šumama i gorama. Ostale bu samo gore.

Dvajstosam milja eura, nemrem verovati. U promidžbu turističke sezone? Kak, di, kaj? I još uvek ne znam gdo je delal ovu zadnju kampanju tako bre lepa tako bre blizu, gdo? Kaj to državna tajna? I kud sad opet ušpricavanje novih reklama, sad devetog šestog, pa kaj je ovo ljudi moji, je li to mogutje? Mislim ak treba nekaj napraviti onda je to da iskoristimo posjetu tog Kineza Đuđamangoa. Zakaj ne bi Bajs kitu rekel nek pozove svoju raju na jadranče. Dobro sad, ono tako bre blizu ne pali baš kod njih, al ostaje ipak tako bre lepa. Ipak, utješno je kaj bumo mi gradili cestu prek Crne Gore. U svakom pogledu utješno. Kulike bu se tek novih vicova zlgeglo iz tega. Pa ak su nas totalno zbedirali jedino nam preostaje cickati nad vicovima nu. Jer ubiše raju u pojam sa svijeh strana njegoša mi i ekipe. Osipa se posljednja kinta u termo čarapicama. Rulja dela, crnči, krmči, a onda joj popodne još uvaljuju ono smeće od žutila s vijestima tipa prerezala trudnicu i izvadila joj živo dite, ubo ga stoijedan put a stodrugi ovaj podlega, objesio se na staru krušku nakon što nije dobio đek i pota, izmokrio se pokraj plota dok je bara sušila lasi i ušo u strujni krug. Pa je kao raji lakše, jer eto ovi svi odoše, riknuše, otegnuše papke. I to smeće se širi. Mesto u kontejneru prelazi na sve ostalo. I ak je već totalka zakaj ju betonirati bokte. Zakaj dodatno spuštati moral u tragovima. Zakaj kad imamo koga za dizanje. Recimo bivšu bre našu tako lepu i tako sad stranu banku koja diže. Diže kredite. Neka! Bar znamo da nas boli. Pa to je zapravo tako seksi. Udri jače, diži više da znam da sem ti dužnica. Kaj to nije svoga keša gospodar. Pa onda traktori. Evo ih, pred metropolom. Nije me stra. Moj gradonačelnik bu legnul pred njih. Ionak sam ga jučer srela i imal je na sebi traperice kaj da je već ležal dva tjedna pod njima. Ono kaj još ima. Ima. Al sam još jen dan. Škola je gotova. Deca bu više jela, jer bu bila doma, lenčarila bu i bilo bu im dosadno. Sigurna sam da bu mali hudiči i po čokoladi lupili, a o sladoledu da ne govorim. Ja bum im probala pripretiti i reči onu staru narodnu: jedite manje pa bute imali za žužulovu privatnu, al malo se njih više drži narodnih. Dolaze vrući dani, a ni kiseli krastavci više nisu kaj su bili. Ono jesu i dalje kiseli, al bježe brate iz staklenke tako lepi tako brzi tako naši.

nema se tu kaj šutet. u principu ak se tu nekaj piše onda se pristalo nekaj delit s onima kaj čitaju i zato bum podelila jednu svoju reklamu s vama. dakle, za one koji žive u metropoli (ne) zna se da postoje dve dobre slastičarnice. prva je vincek. druga je horak. horak mi je blizu i kit je okej. ono po čemu bih ga mogla izdvojit je furanje na neke stare recepture, pa toplo preporučam tortu neru. vincek je za razliku od suseda raspojasan. ono nema kaj nema, al neki dan me stvarno bacil na kolena. kak danas slavim dan curice koju je iz mene zvlekel crni ginić iz etiopije tak imamo i jednu tortu iz slastičarnice. obično idem susedu al galantnost vinceka je presudila. kak? tak. neki dan je ta moja mala curica delala nekaj profi s vincekom i ovaj joj je uvalil tolko kolača da to ni bilo ni nosivo. pa me moja mala curica zvala i pitala kaj da dela s tolkim kolačima. jezuš na, kaj se more delati s kolačima. savjetovala sam je ko mudra majka i problem je bil rešen. i onda smo lepo se isprobavali i naravski, ove smo godine išli vinceku po tortu. i osobno nam ju je zapakiral. to je reklama i posel. nu.
a upicanjenim tetama koje drže testeru u onoj stvari kad kupim parfemus mesto da ih natrpaju u faking vrećicu, jer uvek na taj način prodaja ide dalje, poručujem da im posel ni v redu. pekle bu se v peklu bez obzira kaj većina škvadre ne zna da one imaju nekaj kaj bi trebale davati. i ne samo one. prije kojih mesec dana bila sam vani sa sinom v jednom dućanu koji postoji i u našem famoznom cc1. kad je frik videl njihovu narukvicu na mom sineku odmah mu je uvalil lepu majicu, a nije moral. mislim ono, nije moranje al je okej. tak retko ko proljev. rvacki