skaska

Dvajstosam milja eura, nemrem verovati. U promidžbu turističke sezone? Kak, di, kaj? I još uvek ne znam gdo je delal ovu zadnju kampanju tako bre lepa tako bre blizu, gdo? Kaj to državna tajna? I kud sad opet ušpricavanje novih reklama, sad devetog šestog, pa kaj je ovo ljudi moji, je li to mogutje? Mislim ak treba nekaj napraviti onda je to da iskoristimo posjetu tog Kineza Đuđamangoa. Zakaj ne bi Bajs kitu rekel nek pozove svoju raju na jadranče. Dobro sad, ono tako bre blizu ne pali baš kod njih, al ostaje ipak tako bre lepa. Ipak, utješno je kaj bumo mi gradili cestu prek Crne Gore. U svakom pogledu utješno. Kulike bu se tek novih vicova zlgeglo iz tega. Pa ak su nas totalno zbedirali jedino nam preostaje cickati nad vicovima nu. Jer ubiše raju u pojam sa svijeh strana njegoša mi i ekipe. Osipa se posljednja kinta u termo čarapicama. Rulja dela, crnči, krmči, a onda joj popodne još uvaljuju ono smeće od žutila s vijestima tipa prerezala trudnicu i izvadila joj živo dite, ubo ga stoijedan put a stodrugi ovaj podlega, objesio se na staru krušku nakon što nije dobio đek i pota, izmokrio se pokraj plota dok je bara sušila lasi i ušo u strujni krug. Pa je kao raji lakše, jer eto ovi svi odoše, riknuše, otegnuše papke. I to smeće se širi. Mesto u kontejneru prelazi na sve ostalo. I ak je već totalka zakaj ju betonirati bokte. Zakaj dodatno spuštati moral u tragovima. Zakaj kad imamo koga za dizanje. Recimo bivšu bre našu tako lepu i tako sad stranu banku koja diže. Diže kredite. Neka! Bar znamo da nas boli. Pa to je zapravo tako seksi. Udri jače, diži više da znam da sem ti dužnica. Kaj to nije svoga keša gospodar. Pa onda traktori. Evo ih, pred metropolom. Nije me stra. Moj gradonačelnik bu legnul pred njih. Ionak sam ga jučer srela i imal je na sebi traperice kaj da je već ležal dva tjedna pod njima. Ono kaj još ima. Ima. Al sam još jen dan. Škola je gotova. Deca bu više jela, jer bu bila doma, lenčarila bu i bilo bu im dosadno. Sigurna sam da bu mali hudiči i po čokoladi lupili, a o sladoledu da ne govorim. Ja bum im probala pripretiti i reči onu staru narodnu: jedite manje pa bute imali za žužulovu privatnu, al malo se njih više drži narodnih. Dolaze vrući dani, a ni kiseli krastavci više nisu kaj su bili. Ono jesu i dalje kiseli, al bježe brate iz staklenke tako lepi tako brzi tako naši.