skaska

nema se tu kaj šutet. u principu ak se tu nekaj piše onda se pristalo nekaj delit s onima kaj čitaju i zato bum podelila jednu svoju reklamu s vama. dakle, za one koji žive u metropoli (ne) zna se da postoje dve dobre slastičarnice. prva je vincek. druga je horak. horak mi je blizu i kit je okej. ono po čemu bih ga mogla izdvojit je furanje na neke stare recepture, pa toplo preporučam tortu neru. vincek je za razliku od suseda raspojasan. ono nema kaj nema, al neki dan me stvarno bacil na kolena. kak danas slavim dan curice koju je iz mene zvlekel crni ginić iz etiopije tak imamo i jednu tortu iz slastičarnice. obično idem susedu al galantnost vinceka je presudila. kak? tak. neki dan je ta moja mala curica delala nekaj profi s vincekom i ovaj joj je uvalil tolko kolača da to ni bilo ni nosivo. pa me moja mala curica zvala i pitala kaj da dela s tolkim kolačima. jezuš na, kaj se more delati s kolačima. savjetovala sam je ko mudra majka i problem je bil rešen. i onda smo lepo se isprobavali i naravski, ove smo godine išli vinceku po tortu. i osobno nam ju je zapakiral. to je reklama i posel. nu.
a upicanjenim tetama koje drže testeru u onoj stvari kad kupim parfemus mesto da ih natrpaju u faking vrećicu, jer uvek na taj način prodaja ide dalje, poručujem da im posel ni v redu. pekle bu se v peklu bez obzira kaj većina škvadre ne zna da one imaju nekaj kaj bi trebale davati. i ne samo one. prije kojih mesec dana bila sam vani sa sinom v jednom dućanu koji postoji i u našem famoznom cc1. kad je frik videl njihovu narukvicu na mom sineku odmah mu je uvalil lepu majicu, a nije moral. mislim ono, nije moranje al je okej. tak retko ko proljev. rvacki