skaska

Znam, znam...već se polako bliži noć. Svejedno. Dobar dan vam želim ono fakat. Došlo mi tako reko pitala se kaj bi si sad želila. Reko ništa nekak kaj bi sebi ništ ono stvarno, em sam slano em sam slatko. Još i kavica. Pa njima. Njima! Dobar dan. Vama.
Danas bu taj sastanak pa bu rekli jel bu nam još malo više dali na ovaj kompjutor bemti kaugumu koji luđak to lepi i ono možda buduju nam dali, pa bumo malo više pisali. Mislim ovi ništ ne pišeju. Jedan nosi tipkovnicu staru okolo i žica naravski cigarete, a zapravo bi trebal miša da zna kaj nosi okolo i ono. Velim. Dakle. Mislim da ja jedina imam tu blog a ono nije vlasništvo neko. Ono ne bum to prijavljivala kod javnog bilježnika. Makar nekak stalno mislim kak sam pila kraj njega kavu, a frajer mi je rekel da muti šlag s bombicom, a vidla sam dobro da ga frglja iz onog dezića. I tak mislim to bu u redu, jer kompjutor ak se skine ta kauguma i ak onaj vrati tipkovnicu od okolo čist dobro zgleda. Idem provjeriti jese ovo odštampalo. Je. Evo viš. A sad. Kaj.
Mislim te potpise skupljam. Kad sam salvete, značke i kutije od cigareta nigdo ni mi ništ platil. Ono gledala sam ja povremeno u kutiju za lekove, ali ništ. Možda je gdo i ostavil al je baka bila brža.