skaska

Evo nas pomale v silvestarskoj noći. Hvala još jednom pirotehnici Smrdnovec kaj joj se v mom kvartu isplati celu godinu plaćati najam lokala da bi otvorila za blagdane prigodu mulcima kupit i ispucavat svu moguću municiju. Šteta kaj nemrete čuti, al upravo imam plotune pred dvorištem. Zaprav, ispred dvorišta je trg, a na trgu spomenik palim braniteljima. E, pa ispred spomenika su mulci odlučili ispucavati sve kaj se ispucati da. Ne pitajte me kak su mi cucki. Evo sad sam ih dragala, češljala, pričala im, dala batke koje sam zaprav sebi spekla. Pomislio bi čovjek kak sam strašno, strašno dobra. O tom potom. Volim cucke i zaprav kak više starim tak ih još više volim. Ne sam cucke, volim i slonove i konjeke, mačke, svu vrstu živine. Ni prema miševima nisam hladna. Uvek sam imala zverinjak. A cucki su se redali. Pretežno su bile grdosije, a sad imam dva onak srednja, kak se zeme. Zakaj vam to pričam, a zaprav sam mislila čist nekaj drugog napisat. Evo, sad me zvala jedna šulkolegica sva izvan sebe. Naime, javila mi se ispred jedne velike prodavaonice potrepština za kućne ljubimce, toliko velike da u svom trgovačkom krilu ima i veterinarsku ljekarnu i dežurne veterinare. Kad čovjek uđe u taj tzv. shop pomislio bi kako je sve podređeno "ljubavi" prema ljubimcima. Uz taj osjećaj kupcu lakše zaboraviti činjenicu kak je pol i više cijena u diskontnom izdanju više nego u nekim običnim, nespecijaliziranim dućanima.
Dakle, ta moja ženska našla je ispred tog shopa malog peseka, onog dlakavog westija, onog kaj obično ima mašlek na čupi. Pita ona mene kaj da dela, jer veli izgleda da je pobegel od pucnjave, zbrisal gazdama s obziroma da ima ogrlicu oko vrata i izgleda ak se tak more reći uljuđeno, a ovi u shopu ne jebu spiku pol posto. Kad je pitala nutra kaj da dela s pesom koji im izbezumljeno cvili ispred vrata, pripomenuvši kako se strašno žuri, rekli su joj da ne znaju. Kaj da dela? Velim ja njoj nek ide probat ponovno, a u međuvremenu nek provjeri jel muško il žensko da se spremim na urnebes, jerbo ak je muško još ga morem primiti dok ga ne udomim. Ak je žensko nema šanse, moje kuje su u tom slučaju negostoljubive. Veli ona da je muško i opet da ne zna kaj bu jer već kasni. Ništ, pasmumater, već da ću krenut po malca i odvest ga kod veterinara suseda da vide jel je tjipiran...Kad evo zvoni mob. Pokušala ponovno, sad s veterinarkom. Veli ona da je pas star ko da je to pitanje. I još veli da ak ga ova ostavi njima da posle radnog vremena cucak ide van. Lepo bogati, lepo...Ja već u čizmama spremna ove moje ostaviti u smrtnom strahu koja dva sata same kad zove opet moja snalažljiva pa veli: našla sam...Našla je kupce shopa koji su odustali od kupnje i furaju malog na pregled. Velim ja njoj da je lepo kaj su odustali od kupnje i ja ću definitivno, a za ovo bume još čuli, pas im mater trgovačku.
Jebite se sa svojim kalendarčićima, karticama, popustičićima, šarenim ogrlicama, četkicama i zdjelicama, fuj. Uvek su mi bili sumnjivi oni kaj se previše kurče oko zaštite životinja i uvek prvo pomislim kak bi zvijeri trebali zaštiti upravo od njih. Sad mi se to po tisućuisedmi puta potvrdilo.
Sretan Vam dvajstdeveti prosinac!