skaska

Evo bila malo na putu. Promenila klimu, posteljinu, ljude, al ne i televizijski program. Nažalost isti. Jedino kaj nam je organizirano sad nas došlo glave. I dobila krasan dar. Dočekala me jedna krasna blogerica s familijom kamenih pasića. Dala si je truda, pa potegla do centra i uručila mi tu krasotu. Bilo je smijeha na račun pasića, jer sa mnom su cijeli dan putovali po gradu, sad gore, sad dolje, sad lijevo, sad desno, pa opet na put, pa u taksi.
A večeras još jednom o tom našem zagrebačkom taksiju. Pa bem ti sve ak je to normalno. Dojdem s busom iz tog i tog prekrasnog nam grada za 130 kuna, jer kao i kod nas i u tom gradu prije bi se sparkiral striček betmen sa svojim karom nek negdo ko se kakti veseli kaj je sad autoput napravljen u punom profilu. Ovo puni profil ponavljaju svi ko papige, svima se zgleda sviđa ta sintagmica, a zaprav sve se more svesti i na jednu riječ, a ta je: dovršen.
Elem, sjednem ja u prvi taksi na redu. Frajer je rešaval talijanku. Uđem na stražnji sic sa svojim darom i krenemo. Već na početku puta zamijetih kako nas čudno pogledavaju putnici i vozači iz drugih automobila koji prolaziše pokraj nas. Na prvom semaforu taksi se ugasil i onda je slijedilo prvo u nizu drng drng drngdrng...upalil je. Dakle, već nakon stotinjak metara osjetila sam intenzivan miris benzina, a usput sam imala priliku pod mus usnifavati i sadržaj pepeljare potrganog poklopca u kojoj je počivalo nekoliko umrtvljenih čikova. Taksi se gasil na svakom semaforu, a miris benze bijaše sve veći. Tješila sam se kako ću uskoro, ak ne odemo v zrak, biti doma, pak nis ništ pitala, al nakon petog rikavanja auta skužila sam kak nam se iz auspuha fest dimi i kak nas ne gledaju zbog reklame za kladionicu kaj je bila zalepljena na autu, neg nas gledaju jer se dimimo kaj stara lokomotiva. I tak, dojdem do Zagreba za 130 kuna, a do svoje kuće kaj se vodi skoro pa pod centar za 111 kuna. Kad smo stali, onak već omamljena dajući kunta kinte rekla sam tipu da mi se čini da mu se jako osjeti benzin, na što je on rekel da mu je auto u totalnoj komi, da ga jebe dizna i da to nije benzin neg plin. A u pizdu materinu. I oprostil mi je onu kunu. Svaka čast. Nevjerojatno. Delal mu je znači samo dobro i nenadhebivo taksimetar. I sad se pomalo i poveliko osećam idiotski, prevareno i što je najgore OPREZNO. Još nisam zapalila pljugu dok se dobro ne proluftam, a stigla sam ima tome već dobre dve vure.