skaska

Odslušali smo rajngle i lonce u subotu, a prije desetak minuta i Bagu s gostima u Otvorenom. Hoto oto to o, već mi je puna kapa tog mlaćenja prazne slame kad bu se stvari ionak postvarile. Ili ne. Kvatrić?! Pa to je strašno?! Jel nekom taj Kvatrić kul? Puno se melje a kruha od toga nema. Mudrost me uči: polako. Da sam ja gradonačelnica ne bi se majci ništa kopalo osim grobova. Koje šugave garaže, jebote garaže. To je europski?! Fućkam ja na to, ja sam protiv garaža i pod zemlju kanim samo jednom za vječnost. No, da sam ja ta kao što već rekoh među prvim projektima sagradila bih groblje za kućne ljubimce koje je davno prije postojalo, davno prije kad smo bili uljuđeni, sagradila bih sinagogu, eto recimo baš sinagogu umjesto onog opet bijesnog parkinga, napravila puno normalnih kavana u kojima bi ljudi općili na ljudski način a ne deračom preko šizoidne mjuze, sadila bih drveće na svakom mestu i travu za bilo koje namjene. Otvorila bih grad za djecu, a ne za sulude šopingholičare. Da sam ja gradonačelnica odjebala bi Mamlazovu nakaradu i proširila zvjerinjak, vratila na jezera plovilice za zaljubljene, otvorila Domove kulture da ljudi plešu i vesele se, a sport bi doista bio dostupan deci, jer ovo sad je drkanje u mozak. Sport je samo za povlaštenu decu, oh kako gnusno zvuči, a onaj resto je opasan i nikakav (recimo borilački sportovi za dvjesto kuna mjesečno u dvoranama bez ikakvih uvjeta). Onolko love koliko pizdimo za stadion ufurala bi da se riješe prostori koji nisu riješeni, pa nam grad ne bi bio pod svjetlima sam od trga do Frankopanske i Vlaške. U užem centru ne bi bilo autih, jer ni meni ne pada ić tam s autom bez obzira kaj sam se zlegla u ulici koju je Bago spomenul, al koja se naravski nije tak zvala kak i kaj se nije ni država tak zvala kad sam se zlegla, a pomalo i mi gubimo imena i pretvaramo se u tamo neke projekte, jebo ih projekti i agresivna nadmetanja. Da sam ja gradonačelnica ugradila bih si pimpek i spišala ona drva na Cvetnom, možda bi se onda probudila. I ne bi majci jedna coka kolja meni sjebala vuha u subotu ujutro reklamirajući neki svoj novi srk kraj preneraženog Petrice Preradovića. Da sam ja gradonačelnica hodala bih češće gradom kaj sad više skoro pa ne delam, jer čim izajdem kroz dvorišće osjećam da hodam po pripizdini koja se sve više puni negativnom energijom. I zato se lišavam tih negdašnjih užitaka špancira, čuvam zdravlje u slučaju da jednog dana i poželim postati gradonačelnica. Kak Dragec Plečko veli, mogućnosti ne treba zatvarati. I da, uvela bih radne akcije, omladinske i staračke.
A sad dragi moji povremeni i stalni čitači, da vidim kaj vi mislite o tome. Jesem ja već prestara il se previše vežem za stvari. Ili je prenaivno pomišljati kak bi se moglo menjati neke ljude, pa se lakše menjaju zgrade, il nam ne štimaju fasade il to nama zaprav nekaj iza leđa vanzemaljci rade. Iskreno me zanimaju vaši odgovori i mišljenja. Pa čekam ko na čeki veprove.
I jebomipas ak vas ne bum komentirala.
Lepi pozdrav i ne zamerite na zbrda-zdola, moram se i ja prilagoditi novonastaloj situaciji.