skaska

Je, uvek mi ponestana jajcov. Dobro sad i nekaj dodatnoga. Još dva kisela vrhnja i još šlag za kavu i još hajdmo se raspalit pa uzet nekaj kaj inače nikad ne bi, jer ljudi moji, ponese me, kaj da vam objašnjavam. Ponese me ko Maminjosa koji prvo veli da bu on poklonil curici stan i to u Zagrebu da bu bliže tetama i stričekima doktorima, a onda taj stan pokloni zaprav Dinamo kaj će reći mi u konačnici. Pa onda ponese i Večernji i Jutarnji i sve nekaj na deset strana kak je on dobar i kak ima osim velke glave i velko srce. A to kaj je curica dobila stan izvan Zagreba v nekom potkrovlju, dobro sad lepo je da je dobila, al ja nekak pamtim one bijelopraškaste prvotne mu riječi i maminjasta obećanja i ni mi jasno kaj to osim mene nigdo ne pamti. Ponese me eto ko i ove s hatevea kaj su propagirali novu jebemti shemu i dadakali kaj da bu snesli jajca a predvodila ih je maznokoščata piškica. Pol tog sam odgledala a pol nisam. Pa me ponese ko krašasti marketing kaj od svih naših lepih pesmi mora izabrati španjolsku za reklamu i kaj uvek na tim reklamama mora biti u prvom planu oralno samozadovoljavanje čokoladnim objektom i kaj su tak domoljubno odlučili delati čokoladice i kekse na temu ninđakornjača i fififufastih pizdarija. Sve si mislim kak bu Japanci il Englezi delali u svojim čokoladnim fabrikama recimo Kušanovog čokoladnog Koka, a prilika je bila. No, jebiga, poneseni jedrimo ususret Novoj kao novoj prilici da se možda i ispravimo u nekim stvarima, odnosima. I tak ja štemajzlam s košarom u završnici žderilne šoping groznice gruvajući se s ostalom istonakanjujućom čeljadi i u jednom trenutku me lupi valung, totalni kuršlus sistema. Pitajući se da di smo se dopelali i na kaj se zaprav svodi ta tiha noć pristupam punih rukohvata špeceraja vratima. I gle, na njima piše: IZLAZ. Znala sam, na kraju uvijek, kao u foto finišu izvlečem pristojan kraj.
Svima kaj vas isto tak ponese želim da vam i donese ovaj Božić i Nova unutrašnju ravnotežu s vanjskim faktorima rizika, da se trudite obnavljati vlastiti fitilj kako biste gorjeli uspravno i barem donekle osvjetlali prostor u kojem obitavate. A sebi želim da mi ufanje u bolje sutra bude okićeno što postojanijim argumentima, bar kao borek kaj sam maloprije s klincima nakitila.
Sretno i odmorno želim i svim ljubaznim i skromnim prodavačicama svih trgovačkih centara diljem lijepe naše s iskrenom željom da bu se sve izjednačile s plaćama barem deema i zahvaljujem im kaj su nevezano uz jadnu materijalnu naknadu gotovo sve tak ljubazne i nasmijane. Ovdje osobito moram izdvojiti Todorićeve tete!
Nu to je sve. Idem promešati bakalar.