You Promised Me Poems

petak, 29.04.2005.

Image hosted by Photobucket.com

Zazvoni telefon. U meni radost kao u shtene kada chuje gazdine korake pred vratima. Vrata se naglo otvaraju i udaraju me posred chela:

"Glupacho naivna."

Tek me je sada udarilo kako treba. Oh, i te kako me je udarilo. Sada dolazi tako poznato oseccanje. Ono od kog bezhim ne shtedecci dah. Ono koje osetim kako mi se prikrada sa boka i znam da je tu, blizu i znam da sam bespomoccna i mrzim ga, mrzim. Samosazhaljenje pomeshano sa samoponizhavanjem i oseccanjem bezvrednosti. Ispecci ccemo gorki mazohizam.

Doshla sam (onim vratima u chelo (tel. pozivom koji nije bio za mene)) do tachke (kljucha, o kako divno kljucha - ali ne mogu bez ironije) gde bih da me udaraju jache i jache i jache i jache. Do kraja. Kada smo vecc stigli do ovde.

Fuj, bre!
Odvratna si, Ivanka.
- 23:32 - Komentari (12) - Isprintaj - #

subota, 26.03.2005.

Image hosted by Photobucket.com

Znate, ponekad se probudim a da nisam prethodno spavala. Ta budjenja su najburnija. Ta budjenja uzburkaju chitav organizam i teraju da pishem shto sitnijim slovima.

Dobro jutro.

Zapravo, ponovo primeccujem da ne znam ko je ova devojchica koja redja karte i baca kockice. Damama se igrala, a chini mi se da je sada ponovo izvukla dvojku tref. Mala dvojka donosi budjenje kad ne spavam.

Dobro jutro.

Chuvaj me, molim te. Gotovo je. Predajem se. Molim te.


b.

- 15:08 - Komentari (5) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se