OVO













***

ponedjeljak, 13.11.2017.

Nema naslova,
niti objašnjenja,
svakome je to nešto drugo,
vlada univerzalni princip
'snađi se kak' znaš'
danas sam zlovoljna.






















































































Ljubičastoooooooo

nedjelja, 12.11.2017.

Poučena @Nisinim savjetovanjima
i upotrebom vlastite logike,
pođoh umjesto prilagođavanja vlastitih fotki
prilagođavati širine stupaca u predloženim dizajnima....
I potom, ničim izazvana,
shvatim da ovaj ovdje design
(promijenila sam mu boje malo)
već sam po sebi ima široki stupac,
mamicu mu njegovu,
i da slika širine do 1500 piksela
izgleda prolazi neizrezana.
O, happy day! :))

Ponavljam ove slike,
želim ih pokazati neizrezane.





























































Budi me suprug muž noćas.
Šapće:
'Hej, hej, probudi se!!!
Probudi se!!
Slušaj!!'
Probudim se,
pridignem,
koncentrirano osluškujem.
Ništa.
Šapćem:
'E, a što slušamo!?'
Šapće natrag:
'Tvoje hrkanje.'

:)))

''Pa mogao si me samo zdrmati
i reći da se okrenem na drugu stranu.'
:)))





Sidro
U stvari
Jedrenjak koji plovi
I nešto kao zmijica
Ili ruža koja je pup

























.....



































































Utjeha na neočekivanim mjestima,
Sa neočekivanih izvora....

The well of life, ili štono se veli
Zdenac života.













Dobro ajd,
ne ide bez bonus sličice.








Animal kingdom by Crush.

Počela sam ne voljeti neke ljude.
Kao da sam progledala nedavno,
jednostavno sam u sebi opravdavala neke ljude,
a sada nemam više kapaciteta za to.
Dozvolila sam si da ih konačno jednostavno zaobilazim..
Evo moje liste, kao da sam Sheldon C.
(Njemu je to , doduše, lista smrtnih neprijatelja,
al ja nisam otišla tako daleko):
J, L, V
M, A
S

Ostale blaže slučajeve neću pisati.

Također,
Zagrepčanci su se degenerirali u arogantne balavce bez pokrića i uplašene starčeke, ne postoji treća vrsta.
Bojim se zinuti u vlastitom gradu,
da me neki seljober ne spljuska.
Tako da i grad moram zaobilaziti.

Morala sam u osam ujutro izaći u dvorište reći M. da ne lupa i ne cijepa drva, čini to drito pod našim prozorima, jako se čuje. Da čeka do devet. Da sam radila do kasno. Došla još kasnije. Imam gošću u kući.
Subota je, željni samo spavanja i tišine.
Neki su i bolesni, trebaju mir, na primjer.
Mislim ono.
Najbolje je u tome kako čovjek ispadne kreten koji viče u osam ujutro, a ne onako kako uistinu jest. Da je kreten onaj pravi, početni kreten.

Valjda sam ja ona osoba u familiji koja zavrće pilićima vratove. Kaže C. Pinakola Estes 'ona koja smije dirati svakoga' ili 'smije dirati mrtve'.











Amerikanac u Parizu

petak, 03.11.2017.


U stvari,
Amerikanka u Zagrebu.
(Meni) najdraže karakteristike: skromnost,
blagost, odsustvo ikakve agresije, nula arogancije.
Jako je simpatična,
draga, ljubazna,
zaboravila sam valjda kako normalni neopterećeni ljudi izgledaju.
Nije bučna, glasna ili naporna, niti usiljeno vesela, što bi bio moj primarni strah vezan uz Amere;
jako mi je drago da je došla...





Čim je stigla, jednim jedinim tihim i ozbiljnim
pogledom je opčarala sestrinu mačku. Ova se samo prepustila, bilo je to preludo za vidjeti - ta mačketina inače tolerira samo vlasnicu (moju nećakinju) i mene, nitko drugi je ne smije dragati, jer hoće gristi....
Onda kad je čula da se maca zove Cuki (ni manje ni više), and that it means that someone is sweet as sugar, tak joj se to svidjelo da sad za sve što joj se sviđa govori 'oh, it's so cuki'.
:)))





Joga na blatnom dvorištu/
predah od kovrtljanja preko štange....
Pokazuje se koja što može ili ne može,
šašava fotka, kao da traže nešto zajedno.







Prvu večer obišli smo Mirogoj,
taman kako smo stigli procesija svećenika je prolazila uz nas (jako su nas histerično potjerali i zgurali na stranu) i Bozanić je navodno prošao tik uz nas (ja sam bila leđima okrenuta ne samo zato kaj moja coprnjačka unutrašnjost radi za mene, nego i sporo kapiram :)) ). Moj muž ga je htio taknuti. (Stvarno je za***ant). Kaže: 'nisam imao slobodnu ruku, pa sam razmišljao da ga taknem s kokicama koje sam držao. Da vidim kaj će se dogoditi.'
A je šašav.....
Neću biti zločesta, pa ću sve komentare ostaviti za sebe. :))
Uglavnom, dirati Bozanića kokicama je bio jedan od smjehova večeri. :))







K. ima navadu nositi tekicu sa sobom i bilježi unutra što se zbiva.
:)))) kao Carlos Castaneda.
(Prvi naslov kad je stigla bio je 'krpice sa zeljem').....

Pravo turističko razgledanje tek slijedi,
nadajmo se lijepom vremenu.
















<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se