Da li je Isusova majka Marija bila Mojsijeva i Aronova sestra?!

četvrtak , 02.06.2011.



Koliko se u ‘Kuranu’ sadrže fantastične i anahrone konstrukcije, koje ne odgovaraju ni povesti ni zemljopisu, pokazuje i stavak koji tvrdi da je Isusova majka, blažena Marija (arap.: Marjam), bila Aronova (Harunova; hebr.: Ah0ron) i Mojsijeva (Musina) sestra: »O sestro Harunova, tvoj otac nije bio od onih koji su skloni preljubi, a ni majka tvoja nije bila nevaljala žena.« (19:28) – Muslimanske apologete često nategnuto pokušavaju da prikažu da ovaj ajet samo kaže da je Marijina krepost bila samo slična Aronovoj, odnosno da se ovde ne govori o neposrednom krvnom srodstvu Marije i Arona. Mojsija i Arona već jasno vidimo kao braću: 25:35. »Mi smo Musau Knjigu dali i brata mu Haruna pomoćnikom učinili, ...« (25:33)

U ajetu 12, sure 66 Isusova majka Marija se predstavlja kao Imranova kći: »Marjamu, kćer Imranovu, koja je nevinost svoju sačuvala, a Mi smo udahnuli u nju život, i ona je u reči gospodara svoga i knjige njegove verovala i od onih koji provode vreme u molitvi bila.«

Između vremena blažene Marije i prvosveštenika Arona proteklo je preko 1000 godina! Aron je uistinu imao sestru, i ona je se uistinu zvala Marija (hebr.: Mirjam), kao što se iznosi u ‘Knjizi Izlaska’, 15:20, i njegova znamenita sestra bila je proročica, ali to jednostavno nije bila blažena Marija, kćerka Joahima i Ane.

Zašto bi se blažena Marija oslovljava po bratu? Zašto bi se Harun nazivao Marijin brat? Da bi se neko predstavljao i oslovljavao po bratu (kao što je to bio slučaj kod Isusovog brata Jakova Pravednika), taj brat treba da je poznata povesno-društvena figura. Marija, Isusova majka, nije imala poznatog brata. Nije uopšte imala brata: bila je jedinica u majke. Po predaji u starosti izrođena. Dakle jasno je da se u ovom ajetu Muhammed anahrono i paradoksalno spaja vreme i poziciju blažene Marije, Isusove majke, sa Mariju sestru Mojsija i Arona.

O 'roditeljima' blažene Marije, Isusove majke, govori medinska sura Alu ‘Imran – Imranova porodica, treća sura.

U 33. ajetu ove sure kaže se da je Allah kao svoje miljenike nad ostalim svetom izabrao porodice Adama (Adema), Noja (Nuha), Avrahama (Ibrahima) i Imranovu porodicu. Imranom (hebr.: Amram) Muhammed, odnosno njegov inspirator, naziva Aronovog i Mojsijevog oca, braću svete proročice Mirjam. Aron je inače bio prvi Izraelski prvosveštenik. U ‘Knjizi Brojeva’ Amramova porodica je spomenuta u 26:59: »Amramovoj ženi bejaše ime Jokebeda. Bila je kći Levijeva, koja se Leviju rodila u Egiptu. Ona je Amramu rodila: Arona, Mojsija i njihovu sestru Mirjam.«

'Izlazak', 15:20: »Marija proročica, sestra Aronova.«

Muhammedova naracija anahrono meša pojavu proročice Mirjam i blažene Device Marije. Tako se o rođenju Marije govori: »Kada Imranova žena reče: "Gospodaru moj, ovo što je u trbuhu mome je zavetujem samo na službu tebi, pa primi od mene, jer ti, zaista, sve čuješ i znaš!" – Posle ona, kada je rodi, reče: "Gospodaru moj, rodila sam žensko" – a Allah dobro zna šta je rodila – "a žensko nije kao muško; nadenula sam joj ime Marjama, i ja nju i porod njezin stavljam pod tvoje okrilje od prokletog Šejtana.« (3:35-36)

Zapaziti detalje ukaza: »Porod njezin«. Misli se na Isusa Hrista, Božijeg Posvećenika (cp.: Q. 3:45).

Imran i njegova žena posećuju Hram, gde je službovao sveštenik Zaharija (arap.: Zakarijja): »I Gospodar njezin primi je lepo i učini da uzraste lepo, i da se o njoj brine Zakarijja. Kad god bi joj Zekerijja u hram ušao, kod nje bi hrane našao. – "Odakle ti ovo, o Marjama?" – on bi upitao, a ona bi odgovorila: "Od Allaha, Allah onoga koga hoće opskrbljuje bez muke.« (Ajet 37) – U vreme Arona i Mojsija Izrael nije imao nikakav Hram, već samo pustinjsku Skiniju.

Sura 20 govori o tome kako je Harunova, Mojsijeva (Musina) i Marijina majka nadahnuta spasavanje deteta svog života pred Faraonovom zatorničkom politikom: »Udovoljeno je molbi tvojoj, o Musa! – reče on, a ukazali smo ti milost svoju još jednom, kada smo majku tvoju nadahnuli onim što se samo nadahnućem stiče.« (36-38, v. 28:7.11)

Tako ispada da su Mojsije i Aron bili Isusovi ujaci, braća od Mirjam.

Očigledno je da Muhammed, na osnovu maglovitih predanja, ne razlikuje Isusovu Mariju od Mojsijevu i Aronovu Mariju. On meša sasvim različite osobe, priče i povest o njima nakaradno stapa. Sve to ukazuje na konfuznost njegove podsvesti i na neupućenost i njegovih inspiratora (‘Džibrila’) iz Podnebesa.

Bizantijski hroničar Georgije Monah (IX stoleće) u svome traktatu 'O vođi Saracena – Muhammedu ...' zapanjuje se nad Muhammedovim besmislicama da je Isusova majka Marija bila Mojsijeva i Aronova sestra: »Kazuje /Muhammed/, da je Hrist, Reč Božija i Duh Njegov, sazdan i sluga, i da se besemeno rodi od Marije, Mojsijeve i Aronove sestre. /.../ Svetu Devicu Mariju /po Muhammedu/ ne treba nazivati Bogorodicom, nego je smatrati sestrom Mojsijevom i Aronovom.«

Imam Muslim (priznati sakupljač poslaničke tradicije – sunneta) zabeležio je slučaj kada je bliski Muhammedov prijatelj, čije ime je bilo Al-Mugireh ibn Šubah, pošto su mu hrišćani regiona Nadžran ukazali da Isusova majka Marija nikako nije mogla biti Aronova/Harunova sestra (ka što se tvrdi u ajetu 19:28), vratio u Medinu i od Muhammeda potražio pojašnjenje spornog ajeta, Muhammed mu je navodno odgovorio: »Oni /Jevreji/ su imali običaj /svojoj deci/ nadevati imena svojih poslanika i pobožnih ljudi koji su živeli pre njih.« – Dakle, ‘pojašnjeno’ je da u ajetu 19:28 nije govoreno o Aronu, Mojsijevom (Musinom) bratu, već o bratu Isusove majke Marije, koji je se, po uzoru na plemenitog prethodnika iz njihovog naroda, takođe zvao Aron (Harun). – I drugi narodi su deci davali imena po svojim precima, ali to ovde jednostavno ne pije vodu. Marija je bila iz Judinog plemena (Davidovog roda), a Mojsije, Harun i njihova sestra Mirjam iz Levijevog plemena.

Krvne rodbinske veze između Marije, Mojsija i Arona, u ‘Kuranu’ su dosta naglašene, tako da je dosta očigledno na koje povesne likove se pripovedački cilja: Mojsije: »... I podaj mi za pomoćnika iz porodice moje Haruna, brata mog.« (19:29-30) – »I srce Musaove majke ostade prazno, umalo ga ne prokaza, da mi srce njeno nismo učvrstili i vernicom je učinili. I ona reče sestri njegovoj: "Idi za njim!" I ona ga ugleda izdaleka, a oni nisu bili ništa primetili.« (28:10-11)

Tvrdnja da je Marija Aronova sestra, a Marija, Aron i Mojsije Amramova deca, jasnim korespodentno-logičkim sledom pokazuje da je smatrano kako je blažena Devica Marija živela u Mojsijevo vreme, odnosno da su Mojsije i Aron živeli u vreme svete devstvenice Marije.

Kako je Isusova majka mogla da ima brata (Haruna), kad je, kako kazuje apokrifno ‘Evanđelja po Jakovu’, koje prenosi drevno predanje, Marija začeta posle molitve izmoljene od neplodne i ostarele Joahimove žene Ane: »... Imajući na sebe venčano odelo, oko devetog sata /dana, Ana/ ode u vrt da prošeta. I ugleda lovorovo drvo, i sede ispod njega, i pomoli se Bogu govoreći: “O Bože otaca mojih, blagoslovi mene i molitve moje kao što Si blagoslovio i matericu Sarinu i podario joj sina Isaka”. « (2:8-10) I zato što je u starosti, intervencijom Božije milosti, dobila Mariju, Ana je se Bogu zavetovala da će je dati da se kao devstvenica nazirejka odgaja pri Solomonovom Hramu (cp.: 'Kuran', 3:35), u kome će kasnije njen drugi sin, Jakov Pravednik, biti predstojatelj nazireja, beskrvnog sveštenstva.

Zablude bajkolikih Muhammedovih tvrdnji su beskrajne; on ne samo, pod uticajem arapske sekte koliridijanaca koji su glorifikovali Mariju, blaženu Mariju smešta u nikejsko Trojstvo (umesto Duha Svetog) – 5:17.116, već i Arhanđela Gabriela doživljava i predstavlja kao Duha Svetog od koga je sveta Devica začela: »Mi smo k njoj meleka Džibrila poslali i on joj se prikazao u liku savršeno stvorena muškarca. – "Utečem se milostivom od tebe, ako se njega bojiš!" – uzviknu ona. "A ja sam upravo izaslanik gospodara tvoga" – reče on – "da ti poklonim dečaka čista!" – "Kako će imati dečaka" – reče ona – "kad me nijedan muškarac dodirnuo nije, a ja nisam nevaljalica!" – "To je tako!” – reče on. "Gospodar tvoj je rekao: ’To je meni lako’, i zato da ga učinimo znamenjem ljudima i znakom milosti naše. Tako je unapred određeno!" – I ona zanese i bremenita se skloni daleko negde.« (19:17-22)

U ‘Kuranu’ susrećemo i druge anahronosti. Na primer u suri 20.83-89 govori se o Samarjaninu Samiri koji je zaveo Mojsijeve Izraelce da u pustinji naprave zlatno tele. No, Samarjanima kao o etničkoj grupi ne možemo govoriti pre 870. g. se. (‘Kraljevi’, I, 16:24), kada je grad Samariju podigao severnoizraelski kralja Omri. Kada je Severno Kraljevstvo Izraela Asirija (Sargon II) pokorila 722. g. ne. Samarjani su se pomešali sa mnogobožačkim narodima. Kroz svoja rasejavanja, u kasnijim stolećima, slično su prošli i Jevreji.

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se