OBRANA I ZAŠTITA OD GLUPOSTI

subota, 04.06.2011.

ZBOGOM KUHANJE

Na blog.hr-u često čitam kako ljudi pišu o kuhanju hrane…e pa evo i ja se pridružujem toj tematici.
U ovom kvartu di ja obitavam ka kaktus…ima jedna trgovina. Ta je trgovina jedno tricetpet metara udaljena od moje podstanarske gajbe. Trgovina ka trgovina…e je moj kurac. Ja ju zovem „Radioaktivna trgovina“. Što god da kupiš u njoj, izaziva karcinom. Jednom sam otiša, hm…da jednom…uglavnom otiša sam u tu trgovinu i reko jebalo majku što da si uzmem za večeru. Stanem pred onaj frižider sa salamama…a tamo…neka kobasica, pa pola metra ništa, pa neki jogurt…pa metar ipo ništa i onda skroz desno u ćošku – mortadela. Jebemu mater, pojeo sam tih mortadela jedno tonu ipo…a di neš kad si bauštelac pa ti suhomesnati proizvodi dođu ka rodbina. I stojim ja pred onim praznim frižiderom a trgovkinja me gleda ka da sam jedina mušterija taj dan…što me nebi ni začudilo
- Dobar dan
- Dobar dan
- Imate li mortadele? (samo nju i imaju)
- Evo imamo…baš je svježa! (svježa ka lanjski snjeg)
- Možete li mi narezat jedno 15 deka? (salamoreznica izgleda ka dizalica za aute)
- Kako da ne.
- Oprostite čija je to martadela? Gavrilović ili PIK-ova?
- Rialova
- Čija???
- Rialova goospodine (da nije Gavrilović promjenio prezime???)
Mislim si u sebi…ka da je bitno čija je, kad je jedina…a ja gladan, pojeo bi pohanog tigra. Dok ona reže…ja reko, idem si uzet 2-3 smokija. Ja onaj smoki u ruke…kad preko cijelog smokija piše „RIAL“. Hm!? Opet taj jebeni RIAL? Koji je to kurac? Ja po vrhnje…opet RIAL...ja po mljeko, opet RIAL. Uzimam 2 paketa hrenovki – i na hrenovkama piše RIAL. Da sam akumulator iša kupovat, vjerovatno bi i na njemu pisalo RIAL. Ama sve je u toj trgovini od RIAL-a. Ni sad mi nije jasno što je taj RIAL. Uglavnom kupim ja to…dođem u svoju gajbu…sjednem…otvorim RIAL-ovo jebeno mljeko…stavim kuhat RIAL-ove jebene hrenovke…otvorim RIAL-ovo vrhnje...skinem vrlo vjerovatno sa sebe RIAL-ovu robu i sjednem u RIAL-ovim gaćama na krevet. Reko dok se hrenovke kuhaju idem ja maznut koju dkg RIAL-ove mortadele. Otvorim ja onaj papir…imam što i vidit. Ako je to mortadela onda sam ja drugo koljeno u rodu sa princom Vilijamom. Bijeli se ona mortadela ka da sam uzeo 15 dkg svinjske masti…a ja onu mortadelu pa žvizzz u kantu za smeće. To večer sam od 3 hrenovke pojeo jednu ipo jer je imala okus po zimskoj gumi. 10 dana kasnije upadam u stan ka nenavođeni palestinski projektil…gladaaaan ka 3 vepra zajedno. Čim sam uša u stan odma sam pao na pod jer sam zapeo za produžni kabel na podu. Kako sam pao na pod tako mi se glad još više pojačala. Otvaram ja frižider a on prazan…zapravo uvijek je prazan jer ništa ne kupujem. Sjetim se ja…imam onaj jedan preostali paket RIALOVE jebene hrenovke koje sam stavio u onaj dio frižidera zvan „duboko“. Izvadim ja njih…a one kamen – kamen…zamrzle se samo tako. Ko ga jebe…stavim ja vodu na šparet…voda prokuha…otvorim onaj paket hrenovki…krknem one smrznute hrenovke u vodu…i reko za 5 minuta one kuhane. Nije prošlo 30 sekundi…prva je već eksplodirala. Kad je to roknulo…ja sam se živ usro. Bacilo onu vodu iz lonca…puče i druga…reko krušnu ti mrvu jebem oćul ja živu glavu izvuć…puče i treća a ona vrela voda mi obli lakat…pa reko pičkat materna i večeri i meni. Kad se to sve smirilo…imaš šta vidit…hrenovke ka da su bile na vojnoj vježbi…ka da ih je Dušan Džamonja skulpturira. Jednu sam pojeo tek toliko da ne umrem od gladi. Odma sljedeći dan sam otiša u KONZUM od druga Todorića i nakupova si neke hrane…ka idem ja sebi nedjeljni ručak skuhat…nije mi bilo dosta ono od sinoć pa ide momak još kuhat. Kupio ja krumpira i neko meso. Dođem u stan…stavim vodu da zakuva, reko idem krumpira skuhat. I skuham ja njega…ocjedim i vodu iz jebenog lonca. Stoji onaj kuvan krumpir u loncu….reko sad ću ja tebe zalit maslinovim uljem. Ja ulje u ruku…prskam ja krumpir sa uljem…i jebalo majku, što nisam u onom jednom zamahljaju dok sam poljeva krumpir sa uljem, zalio i onu vrelu ploču na šparetu. Pa recimo da je u 2 sekunde bilo dima u sobi ka da specijalci upadaju….a onda je suknuo plamen. Plamen je bio toliki da sam skočio i povukao lonac sa krumpirom koji se rasuo po podu zajedno samnom. Onda sam se nekako digao i sa krpom počeo tući po šparetu nebil ugasio. Oči su mi se zasuzile od kombinacije dima i topline. Da mi je nešto vrelo na tabane bre…skužio sam kad sam nogom zagazio u prvi vreli krumpir koji je bio na podu. Gorim odozdola i odozgora. Da skratim…nikad više jebeno neću kuvat u ovom svom stanu…ama baš nikad…kad god nešto krenem…il presolim…il zapalim…il eksplodira…moj deda je zna reći – koji kurac kuvat dok ima bureka!...ima je i pravo. A zdrav život? A što je danas zdravo?