_Prorok_
21.11.2009., subota
38 Nastavak
|
Slatko su se nasmijali toj umišljenoj kozi a ona je još uvijek stajala kod vrata, uh imala je jezik. E Marijane preko ferja da dođeš kod mene kući da vidiš šta je život na Vlašiću, stada ovaca kao da je snijeg zabijelio u pola ljeta a tek sira ovčijega. Važi veli Marijan , znaš moj se ćaća riješio ponovo da ženi, ako maćeha bude zlo, dolazim kod tebe . Šta ti nemaš mame upitao je Marko, ne nemam prijatelju umrla je ovdje u bolnici kad sam bio mali nisam je ni zapamtio, a neznam ni gdje joj je grob jer je pokopana tu na Koševskom groblju, ćaća ćuti ne spominje je kao da nije ni postojala malo sam ljut na njega zbog toga, a sad će se ponovo da ženi nekom tamo Hercegovkom, zamisli ona cura a ide za invalida sa troje djece, mora da je neki cvijet. Idemo malo vani do ručka, jer ako ti doista u petak ideš doma tko zna kad se budemo ponovo sreli. Izašli su a Esma ih je pratila onako izdaljega kao sjena vidi ti nje doista je dosadna kao konjska muha. Pusti je nemoj počinjat svađe vidiš da sa njom nešto nije u redu, neću pravit scene jer ne želim da se ćaća mora sramit zbog mene rekao mu je Marijan. Marko se samo okrenuo i zaprijetio joj a ona mu isplazila jezik, čudno jezik joj je bio mali a toliko je pričala, kako ju ne zaboli našalio se Marijan. Zaustavili su se kod trafike a Marko je kupio roman Mirko i slavko , ja volim da ih čitam zanimljivi su veli Marko, ja ne volim crtane romane , volim čitat ali samo knjige odgovorio je Marijan. Halooo Marko začulo se, Marko se okrenuo , hej Marijane stgla mi je posjeta, bit će Vlašićkog sira i domaćih kolača evo mog ćaće i sestre idemo da te upoznam sa njima. Uh koje brčine kod tvog ćaće pomislio je Marijan kao kod Vuka Karadžića, kad su stigli do Markovog ćaće iza njega se pojavila jedna slatka ženska glavica sa mašnom u kosi. Pošto se izljubio sa ćaćom i slatkom djevojčicom , Marko ih je upoznao, ovo je moj ćaća Marijane a obo mi je sestra, ćaća ovo je moj cimer iz sobe krevet do kreveta, idemo sjest negdje na klupu. Markov ćaća je nosio ruksak na leđima , skinuo ga i sjeo na klupu, a pored njega je sjeo Marko, sine kad ćeš ti kući pitao je ćaća Marka, neznam ćaća trebaš upitat doktoricu ma i meni je dosadilo ovdi, a Marijan ide u petak to je prekosutra, volio bi i ja poć u petak. Markov ćaća je iz džepa potegao neku flašicu jako lijepu i popio iz nje , te napunio lulu i zapalio zadovoljno odbijajući dimove. Marijan se naslonionio na klupu posmatrajući Markovog ćaću i njegove brkove. Ruke su mu bile sa velikim šakama a tako nježno je držao lulu u njima kao da je miluje,imao je blage oči koje su veselo gledale okolo. Marijane upitao je odakle si ti, ja sam iz Vareša, u stvari jednog sela kod Vareša a iz malog Rima si znači, bio sam više puta tamo kod vas u Očeviji prave dobre kose i peke, jel znaš di je to. Da iz tog sela idu u školu kod nas, oni imaju samo do četvrtog razreda školu pa stariji idu kod nas u Vijaku. Da tamo su maistori, iamju majdane i rade jako dobro poznati su jako po svojim proizvodima koji su kvalitetni doista ja ih imam više i često idem u Oćeviju. Čiji si ti upitao je, ja sam sin Bpže Matić Anđelova, neznam ga ali čuo sam za njega kad sam bio u Oćeviji, kad budem drugi puta navraćao možda navratim i do vas, kad god došli dobro došli uzvratio je Marijan. Sad ću vas ostavit sigurno imate šta pričat a ja imam još nekih obaveza pokušao je Marijan da se izvuče i ostavi ih malo same O ne, ne smetaš nam Markovi prijatelji su dobro došli. Bilo mi je prijatno sa njima, Marko se stalno smješkao gledajući Marijana koji je bio crven kao paprika, znao je što je tako crven. Marijane da te upoznam sa sa svojom sestrom, Marijan je podigao pogled ka njoj a ona je takođe bila crvena kao da će joj obrazi pući svakog trena. To je moja sestra blizanka ime joj je Mirjana, drago mi je rekao je Marijan , ja sam Marijan, pa zna da si Marijan jer sam to rekao kad sam te predstavljao , nasmijao se Marko. Prorok. |
