_Prorok_
03.11.2009., utorak
20 Nastavak
|
Hvaljen Isus i Marija, djeco moja vi ne spavate, što se mučite, što ne spavate bar vi, kad ja ne mogu? Ivana je skočila dohvatola ruksak sa ćaćinih leđa a Marija stavljala na stol rakiju i meze, znala je da ćaća neće ništa drugo stavit u usta jer je bio umoran kao i očajan nad sudbinom. Eh ćaća moj razmišljala je Marija tako se gadno sudbina igra sa nama kao da smo se na Boga kamenjem bacali, ili stajali na kraju kad je sreća dijeljena. Ćaća je sjeo na svoju klupicu i prihvatio rakijicu pa tek kad je popio i zamezio rekao im je da je Marijan imao sreće više, sreće no pameti i da nijedan vitalni organ nije pzlijeđen te da će od svega da ostane ožiljak koji će Marijan nositi cijelog svoga života. Pođite na spavanje kasno je a sutra je novi dan i nove zadaće koje neće čekat i koje moramo da obavimo. Marija i Ivana su se uputile na spavanje dok je ćaća ostao sjedeći za stolom sa flašom rakije i mezetom, Marija je znala da ćaća neće noćas oka sklopiti. Legle su u krevet iscrpljene , Ivana je ubrzo zaspala.Marija je dugo molila dok su joj suze kvasile lice padale kao teško kamenje na njene grudi. San joj nije dolazio na oči, polako da ćaća ne bi čuo njene korake po drvenom podu uputila se u drugu sobu te otvorila prozor i gledala molećivo ka nebu nadajući se pomoći. Zora je već počela da sviće a Marija je još uvijek bila ma prozoru moleći za brata Marijana i za sve, posebno je molila za njihovu budućnost, koja joj se činila jako, jako zavita u tamu. Polako se preobukla da još ne budi sestru Ivanu te pošla dole u kuhinju jer je znala da ni ćaća ne spava. Tiho se spuštala niz kamene ploče svjetlo na prozoru joj je govorilo da je bila u pravu i da ćaća ne spava, pažljivo je provirila na prozor, ćaća je klečao na lijevom koljenu dok je desnu nogu ispružio ispred sebe u rukama je držao krunicu i molio. Prorok . |
