_Prorok_
16.10.2009., petak
|
Gledala ih je zadovoljne i vesele a pred očima joj se pojavila slika pokojne mame, Marijan je bio njena slika imao je njene oči, usne ma cijelo lice je bilo majčino. Inače je bio i tako nježan i blag baš kao mama. Marija ja bih još mlijeka kao iz daljine dopiru Ivanine riječi. Trgla se i nasula joj toplo mlijeko koje je bilo na starom štednjaku. Kad ih je ispratila u školu prihvatila se posla, trebalo je pomusti krave i otjerat ih u šumu na pašu, uveče bi se same vraćale doma. Sjela je pored krave koja je nervozno mlatila repom a Marija to nije volila najrađe bi joj svezala taj rep. Odjednom je prestala musti nešto neobjašnjivo ju je zaustavilo neka slutnja da taj njihov idilični život neće još dugo ići ustaljenim tokom, a hladan znoj joj je oblio lice. Trgla se i obrisala lice keceljom i nastavila mužu. Dok je gonila krave u šumu uživala je u ptičijem poju i mehanički koračala za kravama slušajući taj predivni glas ptica. vratila se doma a da nije bila svjesna kad jer vrijeme prošlo kao da je letjelo počistila kuhinju i pripremila sve za objed da može samo dat kuhat kad se vrati sa njive, otac će doći kasnije ali ručak može i da se podgrije bila je dobra kuharica iako tako mlada sve je naučila od mame kao da je majka slutila kraj, trudila se da Mariju nauči svemu. Dok je koračala na njivu ponovo joj je pred oči iskrsnuo majčin lik. Bio je zabrinut i to je Mariju ponovo zabrinulo, nešto će se desit pomislila je Marija i nikako nije mogla odagnat zabrinutost iz srca. Došla je do vrta sve je već bilo posijano bila je marljiva znala je kako će joj povrće dobro doći, a bilo je svega paradaiz, paprike, crveni i bijeli luk mrkva i mnoge začinske biljke. Kad je kuhala iz kuhinje bi se širio opojan miris kao i kad je pokojna mama kuhala. Suze su joj ponovo navrle na oči, mama eh ni na grob joj nije nikad išla ni svijeću nije zapalila nikad na njenom grobu . |
