utorak, 22.07.2014.
milek čizmić
Sjećate li se našeg crtanog filma "Cipelići"?Svi likovi su bili cipele,japankice,čizme,papuče sa ljudskim osobinama i karakteristikama.Meni najupečatljivi je bio Milek Čizmić, policajac, brčina ponosnih i uvijek s pendrekom u ruci, "čizma" ko od brda odvaljena. E ovo je post o jednom komšijskom mileku. O našim dečkima u plavom-sve najbolje (mašem im sretno kao dobro dresiran porezni obveznik i "pripitomljen" građanin) jer oni štite i čuvaju (?).
Subotnje prijepodne, s posuđenim automobilom, ja i moj zakoniti preko grane kod komšija u mjesečnu nabavku špeceraja (SVE hrvatski proizvodi, ali i do 70% jeftiniji uz popuste,povrat merverštojera - razrađeni rodoljubni koncept, da bi s ušteđenim ostatkom pomogli potrebite uhljebe uz slogan-oni moraju imati sve, ja ne).
Pređemo mi granicu (kućice im odmah u centru) i kao i milijun puta prije, s glavne ceste (he puna linija) na prvo parkiralište. Izađemo mi, kad iz žbunja iskoči on-Milek Čizmić u svem svom sjaju (i brci i pendek i 2m) i dreknu-
-vozač vamo k meni!-Vozač (zakoniti je vozio) k njemu, a i ja (dva koraka iza ko poslušna ženica haha)
.-Dobar dan-dobar dan-(uljuđeni i on i mi, iako je bilo jutro)
- Jel znaš štas napravio?- pita organ reda, dubokim muškim glasom (pa ima brkove zar ne?).
- Znam, puna linija- pomirljivo vozač (misleći ko prizna pola mu se prašta).
-Daj vozačku i štas po struci- smrknuto zapita.
Tu se ja ubacim i upitam jel trebaju papiri i od automobila, na što me "zakon" odjeba rekavši- gospođo maknite se i odite svojim poslom-, al ipak upita- čiji je auto? -Posuđen- velim ja-
On opet- nisam vas pitao, idite u šoping- a ja - pa ne mogu, čekam svog Peru nosača, vidite,kaka sam nejaka i krhka, zato ga i vodim svud sa sobom-
Susprežući smijeh ( jer me konačno dobro pogledao, neš ti mene slabašne)
blažim tonom reče:
(gledajući u vozačku mog zakonitog) - Pa ne zove se on Pero-
Opet ja - ma ima jedan vic o Peri ložaču...pa...- Ima i o policajcima- veli on.
-E ja take ne znam ( o našima da, al o njihovima ne- nisam ništ slagala)-
- Ajte gospođo, molim Vas idite kud ste pošli da završim obradu ( e tu mi je svašta prošlo bezobrazno kroz glavu), al sam se maknula iza ugla, da me on ne vidi, al da čujem dalje kako će proći obrada i tko će tu biti zadovoljen i zadovoljan.
- Nismi reko štas po struci, kad ne znaš pravila vožnje koja se nisu promjenla od kad si položio vozački- glas 1( organa reda)
- Nezaposlen- glas 2 ( mirnog vozača)
- Pa to je trenutno stanje, al nisam te to pito- glas 1- i nastavi u stilu profesora poučavati glas 2 o svim razlikama struke,zvanja,zanimanja i trajnog stanja mog zakonitog-
Glas 2 se ne čuje (vjerojatno kima glavom kao i kad mu ja brojim,u stilu zezno sam, al štaš samnom, pa se ne mogu ni ljutiti na njega, i istu taktiku i tu pokušava).
Glas 1 - Štać s tobom, jel znaš đe su banke u nas, za globu platit-
- Ne znam, al ću ih naći, a vi sa mnom što god hoćete, ja sam gost u vašoj državi i pogriješio sam- glas 2
Muk par sekundi pa onda glas 1- ma globio sam danas već vaše, a ti nemoj to više radit i ak imaš koju marku - ma za kafu-
Glas 2 - Da mi ženu nisi otjerao dao bi ti, svi su novci kod nje-
Prvo smijeh pa onda glas 1, još uvijek "umirući" od smijeha- Koji si ti ugursuz (nesretnik -slobodan prijevod) nit posla,nit auta, nit novaca-
Kasnije u autu mi je suprug rekao da je u jednom trenutku mislio da će policajac izvuć novčanik i dat mu za kavu.
Bosne više nema, al je osto sevdah i sevap (dobro djelo op.p) tako da Milekov zadnji komentar o "draguljima" naših muškaraca tj. nedostatku istih neću ni nagovjestiti.
A i šta zna,on, o tome, nije ga detaljno "obradio".
- 14:25 -
Komentari (28) - Isprintaj - #
