srijeda, 14.06.2017.

U SLAPOVIMA MOG PRKOSA



Zaleđena bolom
Dovoljna je tek sitnica
Da u slapovima mog prkosa
Tražim neka tuđa lica

Poželim na tren da sve stane
Sva bol koju nećeš znati
Sve je ovo previše za dušu
Znam da jednom sve će prestati

Preplašena utjehom
Okupana slapom korake ti brojim
Tu negdje na dnu prkosa
Nepomična, stojim






13:29 | Komentari (3) | Print | ^ |