Destination Calabria
Moreeee, moreeeeeeeeeeeee...... yap, bijasmo na moru... Krk - Malinska - Sv. Vid.. (i povremeno Crikvenica sleš Jadranovo...lol). Fakat je bilo superfantastično maknut se malo iz Zagreba, iz one dosadne birtijetine La Vite, i barem tjedan dana ne biti primoran gledat neke dotične face... al opet... da se mene pita, meni je tjedan dana bilo premalo i ja bi mogla tamo čubit bez pol frke do kraja ljeta..
. al dobro, ne pita me se.
uglavnom, sastav raje je bio pinkicu drugačiji nego prošlo ljeto - Šipi, Neško, Zobi, Kolakuša, Breskva, Tamara i ja. Obitavalište su nam opet ustupili mama i tata Šeb (znam da čitate blog, pa vam ovim putem šaljem VELIIIIKI pozdraaaaaaaaaaav 
. Naravno, neizostavni su bili i njihovi preslatki ljubimčići, prave dvije mrcinske maze, dobermani Holly i Lobo the Car.. ma carevi su oboje, nema se šta za reć. Lobo je odmah prvi dan obilježio moj kofer da se zna ko je tu gazda..hahaha.
Ovo ljeto nije bilo izgorenih i nije bilo namakanja u mješavini vode i octa...hvala Bogu.. ali smo se skoro svi potrudili zaradit nekakvu ozljedu - bubi se skuco glavom
u vrata pa mu je Marija savjetovala da čelenku namelja margarinom... ja sam odmah prvi dan stala na ježa pa mi je Marija savjetovala da nameljam nogu margarinom... Breskvu je neka ajkula upikla za prst koji je potom naoteko, pa joj je Marija savjetovala da namelja prst margarinom, a onda je i Marija stala na staklo, nameljala ranjeni prst margarinom i napokon shvatila da niš ne pomaže... šala, ofkorz... Bubiju je margo fkt pomogo.
Tak da, ak imate kakovih zdravtsvenih problema - meljajte se margarinom (ili ga jedite, whatever)! eto...to bi bilo to....sakaćenje nožem neću previše spominjat.. to mi je još uvijek bolna rana.. 
Što se tiče cuge...
.uglavnom smo svi pili gemište... (bijelo vino + mineralna; venus sleš vranac + kola; red bull + vodka; džin + tonik....). Tak da odgovor na pitanje "šta pijemo večeras?" je uvijek bio "ah, gemišt!"..i mirna Bosna.
Mjesta za izlaske su bili Kai Bar, Cross (znan i kao Crossroad), Boa i Kataka (u Crikvi). U Kai Baru deru cajke tako da je to bilo polazno mjesto više manje svih izlazaka..ali, radi do 1, odnosno vikendom do 2... i ljudi moji, unutra je tolko vruće da je to PREstrašno 
!! tak da...ako ste mislili da je u Paradisu neizdrživa žega... malo sutra... tamo je fina Sibirska klima. Potom Cross - eh, tamo sam proslavila jedan od najboljih rođendana (cugica prvo doma na terasi, zatim diskač - opet cugica, čagica... mjesni DJ mi je nasred Crossa javno čestitao roćkas, a marija i tamara dofurale blješteći koktel... weeeee... Sljedeći dan - torta iznenađenja, svijeće oblikovane u rimsku 21-inicu...lol, Šebov tata dofuro rakiju, rođendanska pjesmica se ori...ma stvarno ljudi, svaka vam čast!!! Volim vas sve puno, puno, puno
!! (a vi neki koji se namjerno niste udostojili čestitat roćkas - to ne opraštam i možete se durit kolko hoćete....I don't give a damn about it!!). Što se tiče Boe....ja osobno ovo ljeto nisam bila tamo, al rekoše mi da je dobro, pa pitajte njih za informacije ak oćete.
E sad, što se tiče Katake... khm...to je bila avantura... došo Domić i njegovi pajdaši iz Crikve k nama u Malinsku. Prvo otiđosmo na cajkuš u Kai, a onda di ćemo, šta ćemo...dečki predlože da se odfuramo do Crikve. oni imaju aute, pa će nas i odbacit doma. mi onak - ok. sjele se ja, bre, domić i vedran the vozač u citroen c2. malo je bio stiskavac u autu al nije bed. a ostatak bagre u neki džip. i tako se mi điramo brat bratu - sestra sestri 200 na sat... stigosmo u Kataku - dobar diskač, nema šta - stojiš bos na pješčanoj plaži, cuclaš koktel i njišeš se u ritmu muzike za ples. međutim, vozači džipa su se malo jače zapili i iskreno ni ranjena nebi s njima sjela u auto da me do bolnice prevezu, a kamoli trijezna do Krka...i tako mi otišle spavat kod Vedrana u hižu jerbo on bijaše solo doma, pa ćemo se ujutro nekako snać za prijevoz. uz prizvuke zujanja pčela s drveta i tapkanja puhova po tavanu (što smo isprva mislile da su štakori), utonusmo napokon u san...koji je trajao vrlo kratko... veliko HVALA smucu koji nas je sljedeće jutro prevezo do Krka...sve u svemu, dobra avantura...treba nekad i u Crikvi zaglibit.. ma bitno da je muving..
Moram još napomenut super turbo roštač za dan domovinske zahvalnosti... mama i tata Šeb su napravili turbo finu i ogromnu količinu mesine 
koja je bila namijenjena za sve stanare aprtmana... Janezi su nam baš bili kul...dragi ljudi. a Čehovi...isoooooooo miki..
. njih šestero odraslih melju svi u isto vrijeme, po mogućnosti što glasnije...a klinčijada (njih isto 6) u 8 ujutro igraju biljar po podu (tj nama drito iznad glave)
i to s nekim kuglama za boćanje valjda... al dobro, nadam se da smo mi njima uzvratili udarac noću dok smo cugali na terasi...buhahahahaha.... 
naravno, ne smijem pozabit dvije morske himne...koje su se orile iz mobitela ili pjevušile gotovo pa danonoćno...
. nothing sweet about me i give it back.... a neki su se čak uspjevali i olakšat uz prizvuke tih
melodijica.
..
i tako... nama je stvarno bilo jako ljepo, da ne kažem super.... i ništa, al apsolutno NIŠTA nam nije moglo pokvarit provod.... još jednom hvala SVIMA koji su mi uljepšali rođendan (što čestitkom preko poruke, što uživo) šaljem vam veliku pusu,
Staška.
