kruh naš svagdanji ...
petak, 02.06.2006.
a velik li je ovi Tel Aviv ...
Evo mene jopet! oni ludi merikanjci su imali neko govno na ovomu leftopu pa kad ga ugasiš,i poslje ga oćeš upalit pita te za neki pasvord(šta god to značilo). sva srića da su munjeni pa mi je tribalo svega par i nekoliko dana da probijen tu njijovu šifru. Nikad nebi pogodili, šifra je :GEORGE BUSH! Jeba ji on!
E kad san to probijo i konačno upalijo leftop ima san šta i vidit. Jadni Sumohrvat kojoga san pozva da nastavi putovanje s nami je ovde već desetak dana sudeć po mejlu koji je posla, i osta je sam i napušten, jerbo su ovi što su došli snjime u avijonu ošli svojin kućan, a njega ostavilo na aerodromu.Kako san ga ja zva, tako je i mene red otić po nj!
To ću poslje, đava ćemu bit za još deset minuta...
Uglavnon kad mi je palo na ovu moju pamet da smo ovde relativno dugo, a da ja nikoga od espedicije nisan vidijo ponešto dana , uvatijo me je plač. Pa san sijo na parapet i plaka ko ljuta godina.Uto neko dođe do mene, ja vidin samo noge i na nogama isusovke i straj me pogledat gori. A noge će meni:"Ne plači, bit će sve dobro"
"Znan, da oće"- odgovorin ja i smognen snage onako kroz jecaje pogledat u lice čovika koji me tješi.
Kad san pogleda, ima san šta i vidit,obraslo lice, duga kposa, a iz kraja usta mu viri cigareta. Obučen u dronjke nekakve, i da nije cvike ima nikad ja nebi pripozna Paju.
"Jebatešarenpas, šta je tebi fetiš oblačit se u biblijske junake, a?"- upitan ga umilno u visokin tonovima, i jedva me Toza i Blues spriječe da mu ne objasnin moje stanje i radikalnijin metodan.
Uglavnon, skupimo se nas četri odatle, i za nekih cirak skoro 4-5 sati nađemo i žemske. Žemske ko žemske, pametne, uspile su se i same vratit do tobusa i ono što je važno, naranit Sandrkana jerbo je bijo skroz prigladnijo. A i sumce ga je malo opizdilo pa je zericu zamantan. Ušli smo u tobus i zajedničkin snagan pokušavali nać, ili balkon ili aerodrom da pokupimo Sumorvata.
Prija smo našli aerodrom, i undak smo tražili našega budućoga člana espedicije po njemu. Odali smo par sati, kad je Mama(zajedno s Ariannon, jerbo se nji dvi ne odvajaju jedna od druge otkad su pribile bedujina) zarlaukala:ENOOOO GAAAAA!!! svi smo potrčali prema tamo, kad na donjoj razini, naš Sumorvat je drugovima Izraelcima taman recitira dijo iz Hasanaginice koji iđe vako:"para para gospodaru..." Neko je reka da on to prosi, ali smo mu mi rekli da je neobrazovan i nekulturan. Nemeren se sitit ko je to bijo.
Skupili smo našega sumorvata, koji sad ima skroz pristojnu liniju, biće nekih jedva 70 kila. On kaže da je ima kad je poša 120kg. Ali mu ja ne virujen!
Ponovo smo se sritni vratili u tobus, i undak primjetili da nema sandrkana. Ali je i on brzo doša noseć u čvaljan veliki sengić. Još je i neki čovik trča za njin, ali nismo čuli jerbo je Pajo krenijo i upa u gradsku gužvu.
Vozili smo se tako i pivali, Feby nas učila jidiš i zajedno se smijali kad je bluz uzviknijo :"NU!" zanjin je i Toza uzviknijo :"Gleeedaj!" Svi smo pogledali, a Selma je undak zavriskala :BAAAALLKOOOOON!!!" i od sriće bacila grudnjak nekomu prolazniku na glavu.
Istvarno, kad smo stali ovo smo vidili:
Parkirali smo tobus na neku banderu i dva kojtenera što su tute bili, izašli vanka i počeli telarit:
"BOOOORUUUTEEEE, VEEESNAAAAAA, BOOORUUUTEEEE, VEEEESNAAAAAAAAAAA!"
i niko nan se nije javijo. Nema veze, mi ćemo ovde na ovomu travnjaku lagano zaroštiljat dok oni ne dođu s posla. Mislin da će dotad doć i naš drugi dijo espedicije.
Jedino ako nisu utekli kad su skontali da ćemo stvarno doć???
živci bili!!!
