hm.hm.hm?

Puno ljudi ne može preko usta prevaliti jednostavno: "Čestitam".
Kada takvi ljudi nešto čestitaju, u prilogu nužno dobivate i komentar ili pitanje.
Najgore je što pored toga misle da su zabavni i očekuju da se u najmanju ruku rasplačete od smijeha.
Ne mislim da su zločesti, barem ne svi, samo su skloni dodavati.
Kaže meni moja kolegica (srednjih godina, udana) s posla: "Mala, (na mjestu gdje radim "mala" su sve osobe ženskog spola koje nisu prevalile 50-u) ti se stvarno udaješ?
Rekoh: "Da, za 10 dana."
"Pa, čestitam, ali što ti je, jesi poludila?" Ona će na to i razvuče usta u nekakvu grimasu koja bi pretpostavljam trebala biti srdačan osmjeh.
Izvedem i ja tu grimasu i kažem: "A, eto, zašto bi meni bilo bolje nego Vama?! Ha-ha-ha" I stvarno samo ta tri ha jer to uopće nije smiješno. To je obrazac odgovora kakvim se koristim da izbjegnem svaku daljnju raspravu o razlozima moje udaje. Jer je takvim ljudima neshvatljivo da se moj budući i ja volimo i želimo obitelj.
Jer naprosto ne želim trošiti riječi.
Još je gore kada mi čestita neudana kolegica.
"Ma da?!Sereš!!!!Čestitam.Zamisli, ČAK SE I TI UDAJEŠ, a ja nemam ni dečka???!!!!"
Što to znači?
Pa, ja nemam višak ruku. Ni nogu.
Ajde, dobro, voljela bih jedan broj više u grudima, ali manjak nije tako jako velik da zaslužuje ono "čak i ti".
Nisam ni glupa, (uspjela sam završiti fakultet; to je valjda pokazatelj da u glavi imam barem toliko da znam da treba biti uporan) ni neuredna, ni dosadna (možda iritantno uporna), ma ono, nisam nikakvo čudovište.
I svejedno ona meni uz čestitku kaže: "čak i ti".
Da, da, čak i ja. Eto, udarila sam ga toljagom po glavi. Dok mu se bude prestalo vrtiti, već ćemo biti u braku.
I, opet samo nekoliko odglumljenih ha-ha!