Komentari

ddddddddd.blog.hr

Dodaj komentar (6)

Marketing

  • luki 2

    Odličan osvrt, poetski dočarano.....Hvala Ti na lijepom koemntaru kod mene; a oprosti - moram prokomentirati i donji post: nemaš se Ti što opravdavati za sumatog Šešelja! :(((( Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    19.04.2018. (00:34)    -   -   -   -  

  • Donabellina

    vrijeme je talac............

    nas

    života

    svega

    i zato smo ovakvi kakvi jesmo :samljeveni, tek ponekad uspravni

    avatar

    19.04.2018. (00:50)    -   -   -   -  

  • fantasy_xv

    Razumem povređenost. Mislim ipak da jeste red da se iskreno ogradim(o) od tog postupka i jako mi je drago što je većina taj potez svela na sramotu i ludilo. To je možda i bitnije od vlasti koje su takođe osudile čin.
    Bez obzira na to, mnogo su mi bitnije kritike kad je reč o vlastitim događajima unutar država i to često izostane, jer...
    Tako da u tom nekom smislu ništa me od toga ne fascinira, zapravo, lako je.

    Više volim kad se progovori kad ne bi trebalo.

    Drago mi je ako je post uspeo da dočara atmosferu.
    Hvala na komentarima, laku noć.

    avatar

    19.04.2018. (01:19)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    odličan poetski osvrt... isčeznuće u vremenu... i Wagnerova glazba... Tristan i Isolde... poslije ovog tvog opisa želim film još jednom pogledati... :)

    avatar

    19.04.2018. (06:10)    -   -   -   -  

  • Regina

    Nisam gledala, ali sporo isčeznuće zamišljam upravo tako nekako.. skoro neprimjetno.

    avatar

    19.04.2018. (09:01)    -   -   -   -  

  • stara teta

    zapravo, naizgled neočekivan, no u stvarnosti potpuno česti obrat duhovne čvrstine.
    osjećaj sigurnosti koju ima jedna od sestara, pridržavanje pravila i već odavno ugođenih koraka koji daju iluziju ispravnosti, pokazuju "uspjeh", dočaravaju snagu, sposobnost, pripadnost pravolinijaštvu. s dovoljno intelektualne sintetike da smo svjesni kako je to ionako samo sredstvo da nam bude lakše i ugodnije u čoporu, a u biti svatko je individualac, manje ili više pametan.
    i s druge strane vječno izgubljeno, ustrašeno biće koje nakon sto godina osobne samoće i vrištanja u čahuri vlastitih strahova i nemoći počinje donositi odluke. i zaista ih provoditi. kad se iz najgoreg scenarija pojavi ono pravo biće, leptir iz kukuljice. i povede jato preko jezera. na jedan dan.
    na jedan prokleti dan prije proždirućeg nestajanja.
    koliko traje toliko nas drži okovane u užasu, nemoćnom da učinimo išta pametnije nego da se primimo za ruke u šatoru bez neba, bez zraka i dočekamo vlastitu melankoliju svjesni da je sve bliže, sve bliže.

    a što se tiče onog pajaca-ubojice, grozno je da je čovjek bolestan, da se to znade, a da nema ničeg ozbiljnijeg osim verbalne osude. jer, nije toliko grozota u bolesti. grozota je u tomu što je čovjek zao. a za zle ljude nema isprike.

    avatar

    19.04.2018. (09:38)    -   -   -   -  

  • NF

    rijetko gdje život i postoji, a o moralu, u smislu nadovezivanja na tetin komentar, ne bih ni govorio.

    avatar

    19.04.2018. (11:56)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...