Komentari

usputne-biljeske.blog.hr

Dodaj komentar (9)

Marketing

  • dugoprugash

    Zlatne žbice - Fotografije - Autobiografska kratka priča

    avatar

    20.03.2018. (20:27)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Uh, baš teško! :((( Rat doista nikome nije donio ništa dobroga. I onda kako reći tko je pobjednik...Svi smo gubitnici, na žalost :((((( Tužna, ali prelijepa, istinita priča...Priča tebe i Tvoje obitelji...Ne ponovilo se. Nikome, nikada. Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    20.03.2018. (20:58)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    Kažu neki da moramo gledati u budućnost, ali eto nekim čudom prošlost nas uvijek dostigne, to je ko da voziš bez retrovizora, da sad ne kompliciram dodatno s mrtvim kutom i tako to.

    avatar

    20.03.2018. (21:10)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    već si ranije pokazao da znaš pisati, da pišeš dobro, ali ova mi je priča onako NAJ.....prenio si emocije, sav splet raznih emocija, ali ni trena nisi skliznuo u patetiku.....jednog će dana netko na blogu pisati osvrt i o tvojoj knjizi :-))

    avatar

    21.03.2018. (08:37)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Dobro ispričana tužna priča. Na žalost, puno je ljudi ostalo doma.

    avatar

    21.03.2018. (10:38)    -   -   -   -  

  • jelen

    I ja moram potpisati ovo što veli @pinklec, pišeš baš onak da imam osjećaj ko da sam tamo, bolje to sve dočaravaš riječima nego što bi se moglo vidjeti na fotografijama ili na video zapisu!
    Kad se sjetim 90ih kad su nam u razred dolazili neki novi učenici neki prognanici, mi smo zapravo bili premali i preblesevi da bi shvatili što oni proživljavaju, (mislim možda neka djeca nisu, ali ja svakako jesam) da su otrgnuti iz svojeg zavičaja, od prijatelja, od svoje škole i što sve to znači. Tek godinama kasnije sam se pitao što bi bilo od mene da je situacija bila obrnuta, da sam ja prognan i da sam dospio negdje u Slavoniju u neko mjesto za koje nisam nikad čuo i da sad tamo moram ići u školu kao novi klinac u razredu... Ali opet djeca su prilagodljiva jer nemaju toliki teret uspomena, neusporedivo teže je odraslom čovjeku kad izgubi kuću koju je sam svojim rukama gradio.

    avatar

    21.03.2018. (11:23)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Htio sam reći bez doma. (Vidio sam u Lici puno razrušenih kuća).

    avatar

    21.03.2018. (12:00)    -   -   -   -  

  • Rescript

    Post sa hrpom emocije, odlično napisan. Priča koja budi tugu i dišpet

    avatar

    21.03.2018. (16:56)    -   -   -   -  

  • dugoprugash

    Kako ne stigoh na njih odgovarati, ostaje mi zahvaliti se svima na komentarima i interesu.

    avatar

    21.03.2018. (19:22)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...