Komentari

demetra1.blog.hr

Dodaj komentar (14)

Marketing

  • Dinaja

    dobro ti jutro draga prijateljice... jučer stavih na blog jednu fotku iz djetinjstva... ja i prijateljica na sanjkama... eto i ja sam imala sanjke... divne su tvoje uspomene... odlično je tvoje štivo... ugodan ti dan želim... :)

    avatar

    02.03.2018. (08:46)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Sjećanja.. podijeli još neko s nama!

    avatar

    02.03.2018. (08:54)    -   -   -   -  

  • Ariana

    Ja sam se dosta dugo bojala sanjkati jer sam kao mala zaletila se u šljivu i dobila šljivu

    avatar

    02.03.2018. (09:20)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Postojale su ulice kojima se moglo sanjakati.
    Nije bilo soli, rizle i čistača snega u njima.
    Dolazili smo kući kasno sa skijanja, sanjkanja, rumenih obraza i smeška na licu... Grdili su nas, i obećavaloi smo nikad više...do sutra...
    Detinjstvo je krasno...

    avatar

    02.03.2018. (09:22)    -   -   -   -  

  • blablalica

    Zadivljuje me kako su ti živa sjećanja. Lijepo pišeš. :))

    avatar

    02.03.2018. (09:52)    -   -   -   -  

  • FreshCaYg

    bio sam dijete, kad smo išli kod kumovih roditelja u Slavoniju, njegovi su odselili tamo iz Dalmacije poslije onog rata, a on se vratio natrag

    išli smo narančastim fićom preko Bosne, i svukud unaokolo je bi snijeg, kao sada se sjećam, teških debelih perina,punjenih pravim perjem, oštre hladnoće jutara koja su mirisala sasvim drugačije nego dalmatinska, gusaka koje su se gegale unaokolo, domaće juhe s rezancima, najbolje na svijetu, i sanjkanja na obližnjem brežuljku :)

    avatar

    02.03.2018. (09:55)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    vratila si nas u neke dane kad je snijeg bio velika radost za mene

    avatar

    02.03.2018. (10:25)    -   -   -   -  

  • semper_contra

    Nostalgija za starim vremenima i mladim danima. Poezija u prozi.
    Usput, ja sam se jednom prikačio za kamion na parni pogon. Nisam dugo izdržao a zahvaljujući istom principu lako sam se oslobodio parne vuče.

    avatar

    02.03.2018. (11:00)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    Tribalo se sitit tog dužeg konopa...
    Tako se i brodovi vezuju da ne moras izlazit
    na rivu..
    Nostalgija, rekapituacija sicanja, bravo draga!:)

    avatar

    02.03.2018. (11:38)    -   -   -   -  

  • Diadema

    Meni mlinovi spadaju u divan ukras nekog sela. Zadivljena sam njima i pomalo zavidim onima koji bllizu žive nekog starog mlina.
    Bome nist se baš dobrp proveli sa sanjkama tj. s hodanjem po snijegu i to dosta daleko. Pa ipak, lijepe su to uspomene.

    avatar

    02.03.2018. (17:32)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Predivno! Vratila si me u drugo vrijeme i prostor....Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    02.03.2018. (18:58)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Hvala Ti na komentaru kod mene - pozdravima uzvraćamo! Pusa, vole Te L+B+G

    avatar

    02.03.2018. (19:30)    -   -   -   -  

  • suncokretica

    Kako si to lijepo, slikovito opisala sa malo riječi a ja 'vidim' slike! :) Bratu i meni je tata napravio sanjke, željezne a pošto smo iz brdovitog kraja imali smo se gdje sanjkati. Problem je bio vući teške sanjke uzbrdo :) Ja sam na tavanu pronašla drvene skije iz tatine mladosti pa sam se na njima skijala po cijele dane a najdraže nam je bilo kad bi nam dali najlonsku vreću od umjetnog gnojiva napunjenu slamom, kako je to jurilo! A kad padneš - ništa ti nije :) Nevolja je bila što su se vreće brzo poderale a i nisu nam ih rado davali jer su te vreće trebale za ljetinu

    avatar

    02.03.2018. (21:09)    -   -   -   -  

  • harambaša

    iako sam pas, slušam svog tatu koji zna pričati slične priče ..... tako tople i smirene, sa zrnom sjete, ali to su bili trenuci koji se ne zaboravljaju lako ....

    avatar

    03.03.2018. (14:23)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...