Komentari

zaustavnatraka.blog.hr

Dodaj komentar (4)

Marketing


  • Mariano Aureliano

    np

    avatar

    05.02.2018. (15:38)    -   -   -   -  

  • The Art Of Being Yourself

    Da, dobra fora. Neki ljudi prerano otkriju svojoj djeci kako Sveti Nikola ili Zubić Vila baš i ne postoje na način na koji im se prije govorilo da postoje, jer misle kako je došlo vrijeme da im se kaže tako nešto, a oni sami (roditeji) bez problema nastavljaju vjerovati u svoje bajke, i tako cijeli život. Danas mi kćerka (predškolka) kaže: zamisli tata, taj i taj iz vrtića misli kako Zubić Vila ne postoji. A ja joj kažem: pa baš je glup taj i taj, naravno da postoji. I naravno da će postojati i dalje, što se mene tiče, dok sama ne odluči da joj je možda dosta tih priča, jer joj više nemaju smisla. Ali dok imaju smisla, imaju i svrhu.

    avatar

    05.02.2018. (20:41)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    Imaginarni prijatelji se druže i pričaju s tobom. Bog to, za razliku od njih, sustavno odbija.

    avatar

    06.02.2018. (03:43)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    @The Art - Čuo sam jedan vic. U Auschwitzu se sastalo vijeće staraca pa stalo vijećati oko pitanja Božje odgovornosti za holokaust. Nakon višednevnog vijećanja i razmatranja, došli su do zaključka da Bog JEST odgovoran. Izglasavši takav zaključak, ujedno su njime ostali konsternirani. Među njima je zavladao muk težak tisuću tona. Na koncu je jedan od staraca ipak smogao snage pitati ostale: "Što ćemo sada?" Opet je zavladala tišina, a onda je netko rekao: "A ništa. Pomolimo se." :) Dakle, Bog je nezaobilazna konstanta (poput gravitacije pa i mnogo više, dakako), voljeli Ga mi ili ne, vjerovali mi u Njega ili ne, itd. :)) A evo još jedan vic. Sveti Petar dolazi Bogu u kancelariju i kaže mu: "Bože, traže te neki ateisti." "Reci im da me nema." :))

    avatar

    06.02.2018. (17:51)    -   -   -   -  

  • Mariano Aureliano

    @Lilianke - Hm, da, to je dobro rečeno, no ako se čovjek usudi pustiti svoje misli da budu Božje glasnogovornice, iz toga svašta zanimljivoga može nastati. Mnogo je mojih tekstova s ugaslih blogova nastalo baš na takav način. A kad sam već u fazonu viceva, evo i tebi jedan. "Mama, mama, je l' mogu u dvorište sa decom?" "Alo, bre, mali, pa to što ja živim s tvojim tatom ne znači da treba da me zoveš mama!" Mali se snuždi, stane i, onako kroz suze, pita: "A kako da te zovem?" "Pa, pobogu, zovi me kao i svi ostali - čika Rade!" :))

    avatar

    06.02.2018. (17:58)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se