Komentari

apstinent.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing

  • Lastavica

    Potrebno je povremeno podsjetiti na ova pravila komunikacije
    s bolesnima. A svatko od nas je bio ozbiljno bolestan ili će biti
    ili je imao nekog vrlo dragog u toj situaciji.

    avatar

    04.11.2016. (20:19)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    reći istinu... onda nakon prihvaćanja, a to je najšokantnije, ponašati se kao da bolest ne postoji, ne pričati o njoj, ali slijediti sve liječničke upute, ići na redovite kontrole, (piti lijekove-tko mora), ali ne izgovarati ime te boleštine nikada, jer riječ ima snagu!

    avatar

    05.11.2016. (07:09)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    @shadow-of-soul, apsolutno potpisujem....

    avatar

    05.11.2016. (07:12)    -   -   -   -  

  • SarahB.

    Prelijepo je smoći snage ovako nešto napisati.
    Nevjerojatno zrelo i snažno. Vrijedno za znati.

    avatar

    05.11.2016. (13:24)    -   -   -   -  

  • Demetra

    Upravo prolazi moja obitelj ta neprestana propitkivanja. Ako me išta smeta to je rečenica": Samo misli pozitivno i sve će biti dobro", gotovo da danas nema nikoga bez te rečenice. Ka da svatko u teškoj situaciji misli samo negativno. Stvarno si odlično objasnila što i kako bi trebalo. Nadam se da će te poslušati. Pozdrav

    avatar

    05.11.2016. (14:25)    -   -   -   -  

  • Lilianke

    .....osim što je situacija sama po sebi teška, čovjek se iz mjeseca u mjesec umori stalno ponavljajući jedno te isto, nesposoban da na pitanje: "Kako je?" uzvrati s nečim pozitivnim. I ne želiš više pričati o tome, teško je već samo po sebi, na rezervi si snage. Želiš slušati dobre stvari, a ne čačkati dalje po otvorenoj rani....

    Upravo tako.

    5 minuta na dan bez razmišljanja o bolesti , o zar to još postoji?

    Ovo o zagrljaju u tišini, bez komentiranja. o zagrljaju oduška, e pa to je utopija.

    Želim vam sve najbolje, koliko od može biti.
    :)

    avatar

    05.11.2016. (14:26)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    @SarahB. - hvala, to mi je svojevrsna autoterapija....
    @Demetra - danas je općenito u modi forsiranje sreće i pozitivnog razmišljanja, a u konačnici, bez individualnog pristupa, takvi trendovi mogu nekoga itekako unesrećiti... U trenutnoj situaciji, dižu mi kosu na glavi... Želim sreću od srca
    @Coprnjica Lilianke - nažalost, mozak se ne može isključiti... Ali zagrljaj, pa možda se i nađe? :) Hvala na dobrim željama i uzvraćam od srca :)

    avatar

    05.11.2016. (14:37)    -   -   -   -  

  • O-da životu!

    Ljudi se ne znaju nositi sa svojom boli, s tuđom još manje.
    Nažalost, prošla sam teške i mučne situacije, moji roditelji još više jer su oni bili teško bolesni. Ljudi su prestali zvati, dolaziti, nisu se mogli nositi niti znali ponašati, od pretjeranog sažaljevanja do napijanja u gostima.
    Zauvijek ću pamtiti susjede i prijatelje koji su s nama ostali do kraja. Kada se sada prisjetim, ponašali su se prirodno pa smo bar te trenutke druženja ,na kratko zaboravili na bolest.
    Hvala što si ovo napisala, znam da nije lako, ali zaista, treba smoći snage
    i tješiti se na neki način. Sve ove pouke sam izvukla i danas živim u trenutku, upravo zbog tih velikih boli. Zaista ne treba prosuđivati ničije veselje niti pozitivu jer ne znaš kako je do njega došao, kroz koje boli i iskušenja.
    Šaljem vam zagrljaj i puno ljubavi.

    avatar

    05.11.2016. (15:18)    -   -   -   -  

  • Kunigunda

    Znam vrlo dobro. Iskustveno. Kamo sreće da ne znam

    avatar

    05.11.2016. (15:44)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    @O-da životu, što reći, žao mi je da si sve to prošla i hvala ti
    @Annaboni - @--->---

    avatar

    05.11.2016. (17:12)    -   -   -   -  

  • Bergaz

    Zreo, staložen tekst...
    Svaka čast.

    Tema izvorno neshvatljiva onima koje, srećom, "situacija" nije (još) ošinula.
    A poslije - itekako!

    avatar

    05.11.2016. (19:04)    -   -   -   -  

  • međiko

    Znam da je teško, ali treba dati sve od sebe i ponašati se kao da je sve u redu i zaista ovo je iznimno zreo i staložen tekst,svaka čast pridružujem se GP

    avatar

    05.11.2016. (20:34)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    Po pitanju zrelosti i staloženosti, zapravo bih rekla da je racionalan... Shvatila sam da takva situacija čovjeka dovede u stanje u kojem diže emocionalnu branu jer u protivnom puca, a onda prevlada staložen racio... Naravno, ne kažem da je to svugdje slučaj, ali osobno sam na neki način zahvalna što je kod mene proradio taj mehanizam samoobrane... :) Hvala vam

    avatar

    06.11.2016. (04:01)    -   -   -   -  

  • Mi. Ljudi s rupama

    Hvala ti na ovom tekstu. Svima kad tad zatreba u zivotu. Meni je neki dan jedno meni drago bice reklo da ne trebam nista govoriti, samo da ga se ne bojim gledati u oči jer mu je previše teško to što ljudi sklanjaju pogled.
    Sretno...

    avatar

    06.11.2016. (08:51)    -   -   -   -  

  • durica

    od svega sam najteže podnosila sažaljive poglede i reda radi pitanja, a kako vrijeme prolazi sve se više ljudi oko tebe osipava, zanimanje je sve manje, pa krene izbjegavanje i zaboravljanje okoline, ostanu samo oni pravi prijatelji, a obitelj se sama mora naučiti nositi s problemom.
    poučan i konkretan tekst, nadam se da će doprijeti do nekih.

    avatar

    06.11.2016. (18:08)    -   -   -   -  

  • j.

    Radi se na žalost o stvarima pred kojima su riječi nemoćne i suvišne.

    avatar

    06.11.2016. (21:15)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Slažem se sa komentarom shadow-of-soul, osim prve rečenice.
    Nije potrebno reći istinu. Zašto?? Čemu?? Hoće li nekome biti bolje ako ga lupiš istinom??Koliko puta lekari pogreše...
    Svako je slučaj za sebe. I svaki dan je dan za sebe. Neki put treba biti nežan, neki put grub. Neki dan traži mir, tišinu, neki društvo, smeh. Neki dan dar iznenadjenje, neki planiranu kupovinu.
    Neki dan jedno, drugi suprotnost.
    U svakom slučaju, što god ko uradio ili ne, biće teških dana i dana kad se uhvatimo za neku glupu sitnicu raspravljajući da li staviti slabiju ili jaču sijalicu u hodnik...
    Što više živeli običnim životom, to će biti lakše pacijentu.
    Najradje bi ga stavili pod stakleno zvono da ga ništa ne povredjuje, ali to tek boli...

    avatar

    06.11.2016. (22:00)    -   -   -   -  

  • bivša apstinentica

    @Mi. Ljudi s rupama - da, mogu to biće shvatiti... Negdje sam jednom o pogledu naišla na dobar tekst, bilo je o beskućnicima ako se ne varam... Osjećaj nestajanja kad te ljudi odbiju čak i gledati...
    @Durica - i ja se nadam
    @mecabg - ipak i ja mislim da trebamo znati sve. Ne radi se o tome da će ti biti lakše ili ne, već o donošenju odluke u kritičnim situacijama te o izbjegavanju komplikacija....

    avatar

    07.11.2016. (06:50)    -   -   -   -  

  • mecabg

    Za donošenje odluka moraš se konsultovati sa nekim u koga imaš bezgranično povjerenje.
    Čak i lekar pita pacijenta šta da radi i da odluči sam.
    Naravno, doktor zna usmjeriti na pravu stranu, zato mislim da je bolje ne znati, za sebe, baš sve...

    avatar

    07.11.2016. (09:15)    -   -   -   -  

  • stara teta

    ohrabrujući i topao savjet. ponekad si s jedne, a ponekad s druge strane. ili treće, kao slučajnik, autsajder. ipak je lakše kad te nauče sve to lakše podnositi i ukažu na ono zbunjujuće i zastrašujuće.

    avatar

    07.11.2016. (11:40)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...