Komentari

teutinaljubav.blog.hr

Dodaj komentar (16)

Marketing

  • teuta

    A jooooj, kad to vidim odmah bih se vratila. Želim u Japaaaaaaaaaaaaaan! Spomenuo si negdje u postu ovo: "No nije sve baš tako crno." a ja bih rekla ništa nije bilo crno. Meni je ama baš sve pasalo, nije mi falio onaj naš klasični kruh niti svakakve salame. To što mi je bilo zlo od luka to nema veze s japanskom hranom jer i kod nas se jede luk. Pa kad se sjetim onih peciva i tog kruha. Baš mi je pasao, tako mekan, nije se mrvio. Ribu inače obožavam jesti i to skoro na sve načine. Skrušeno priznajem da škampe, rakove i kozice ne volim jer me podsjećaju na pauka ali ne na mog Peru hehhee. Sve ostalo iz mora mi je super. Isto kao i Japancima. A tek one nudle pa kad ti gore stave komadić alga mnjaaaaam. Smatram da Japanci jako zdravo jedu i zato nije ni čudo da najduže i žive. Tako da mogu reći da mi je pasala njihova hrana jedino moram još vježbati sa štapićima hehe. Hoću u Japaaaaaaaaaaan!!! Cmokić.

    avatar

    03.07.2016. (18:47)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Suki moja mala Jasno da je sve bilo odlično. I meni je odgoravarlo ali sam razlike ipak morao spomenuti. Oni kolačići sa hladnom kremom od vanilije, na kraju prvog videa bili su upravo fantastični. Pa ona slatka peciva koja smo jeli dok smo šetali parkom u Kibi. Prvi obrok nudla bio mi je odličan i šteta da ga nismo filmovali. Obilan i ukusan.
    Budemo mi opet dogodine tamo. A šta bi tek dao Igor kojega spominješ u videu i kome je san posjetiti Japan.
    Pusam oko moje crno japansko

    avatar

    03.07.2016. (19:03)    -   -   -   -  

  • Kunigunda

    Ne bih baš sve, ali riblje specijalitete bih probala. Pravi kruh mi baš treba

    avatar

    03.07.2016. (19:07)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    super je ovo prikazivanje doživljaja iz Japana....sasvim mi je jasno da želite i planirate ponovo posjetu....toliko prekrasnih doživljaja kroz postove, a kako li je to tek uživo...hvala na postovima

    avatar

    03.07.2016. (19:18)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    nismo bili u Japanu... ali kušali smo njihovu kuhinju...
    davno u Švicarskoj i sada u Zagrebu... a tebi
    dragi prijatelju hvala na ovom postu... dođoh,
    gledah i osjetih okus davno kušanog... :)

    avatar

    03.07.2016. (19:28)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    wow...baš bi probala taj njihov kruh...inače ja skoro ne jedem kruha...po slikama i videu je bilo sve ODLIČNO!!!

    avatar

    03.07.2016. (20:22)    -   -   -   -  

  • stara teta

    iz epizode u epizodu, čudesa i neobičnosti, no kroz sve se ipak proteže jedna divna ljudskost, neočekivana prisnost i poznatost. sve te različitosti proizlaze iz različite prošlosti, odgoja i događanja, raznih osobnih oblikovanja uslijed nezaobilazne genetike i socijalnog drukanja miljea. a opet, u biti svi su ljudi toliko slični...
    divno što ste nam pokazali nepoznato, a podsjetili na ono sveljudsko. hvalla, u svakom postu sve više se udubimo u taj daleki fascinantni svijet.

    avatar

    03.07.2016. (21:05)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepe slike iz Japana gdje bih se prema ovom ja lako prilagodio, jer jedem slično, osim nekih jela. (kukuruz je kod nas stigao tek u 16. st., a u veću upotrebu u 18. st., kao i krumpir)

    avatar

    03.07.2016. (23:44)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Bravo za post!
    Kad se moj sin vratio iz Japana, rekao je da će mu nedostajati
    japanska kuhinja jer je izbalansirana., Tražila sam da objasni.
    Reče, Japanci uzmu osnovnu hranu, rižu ili krumpir, na nju dodaju
    dosta povrća i malo mesa ili ribe. To je izbalansirana ishrana.

    avatar

    04.07.2016. (05:40)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    @ Lastavica ... "Izbalansirana" prehrana. Kada imaš dane namirnice moraš se snači šta od njih učiniti. Osim toga i količina namirnica kojima raspolažeš određuje kakvo će jelo biti spremljeno.
    Koliko je takva izbalansirana hrana ispravna mislim da je dovoljno pogledati čitav taj azijski pojas. Dali su za glavu niži zato što im je eto tako genetski upisano da su za glavu niži od nas ili im je to posljedica načina prehrane. Pa ne samo oni. Sve zajednice u svijetu u kojima je prehrana siromašna, visinom daleko zaostaju za zajednicama bogate i raznolike kuhinje.
    Meni je hrana prijala, zdrava je, no pitanje je koliko traga ostavlja uzimanjem na duge staze, kroz generacije i generacije.
    Pada mi na pamet usporedba sa bonsajem. Skrati mu korjenje, uskrati mu dovoljne količine hranjiva, veži i reži mu grane i dobiti ćeš drvce staro stotinjak godnia, ne više od pola metra.

    avatar

    04.07.2016. (08:08)    -   -   -   -  

  • teuta

    More ljubavi...Nikako ne mislim da ovakva hrna, zaista dobro izbalansirana, mogla djelovati genetički na njihov rast tj. visinu. Dao si lijepu usporedbu ali ipak smo mi ljudi. Ja osobno smatram da je takva prehrana zdrava. Pogotovo sada jer su uključili i meso u prehranu. Pa ipak i dalje im je važna riža i morski plodovi. A to što su niži od ostalih ljudskih rasa, to uopće nije bitno. Bitno je zdravlje a to oni svakako jesu i to daleko više od nas. Napredniji su u svemu od nas a to ih čini toliko zanimljivijima. Cmokić.

    avatar

    04.07.2016. (10:59)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    fascinantna mi je uopće ta japanska ili kineska kultura hranjenja i života

    (kad smo Davor i ja prvi put bili u kineskom restoranu, tek smo počeli hodati 2004., naručili smo fino klopicu i sve po protokolu, a moj Davor kaže konobaru: "imate kruha?" :) jer njemu je hrana bez kruha nezamisliva) :) ajooj, kako sam se nasmijala, jer u kineskom restoranu nikad nisam jela kruh, uvijek sve bez njega i nisu ga ni posluživali, osim ako nije gost tražio :) dugo sam išla po kineskim restoranima, obožavam tu kuhinju, ali kako moj suprug voli tradicionalno domaću hranu, nekako sam i ja prestala ići u kineski restoran

    avatar

    04.07.2016. (13:38)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    Sunčeko moje ... Nisam ni rekao da nije zdrava. Da nije zdrava, nebi Japan imao najviše stogodišnjaka. Nije ni visina bitna. Zavolio sam Japan i drago mi je da se budemo opet vratili

    avatar

    04.07.2016. (16:40)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    @ Shadow ... Moja Draga nemože zamisliti da ja uz češke knedličke jedem kruh. "Kako možeš jesti kruh sa kruhom?" a meni je ručak bez kruha nezamisliv.

    avatar

    04.07.2016. (16:46)    -   -   -   -  

  • Klik

    Kad čitam tvoje "tematske" postove o (turističkom!) posjetu Japanu u potpunosti se mogu ufurati u tvoju/vašu zajedničku fascinaciju kojom popraćuješ/te svaki segment dodira "nas" (i našeg odgoja, iskustva, tradicije, inercije) s "njima"-tako-normalnim svakodnevnim..."rutinama".

    Naveo si me na razmišljanje zašto se treba(mo) na tren (pa i na 864.000 "trenova") maknuti odavde da nam se "otvore oči"... da upoznamo i druge nijanse ljudskosti, ugodnosti, širih pogleda na svijet i da sâmi možda postanemo tih nekoliko stotina tisuća trenova ljudskiji, ugodniji, otvoreniji, razigraniji i... pošteniji.

    Sve to, naravno na drugačiji način, imamo i ovdje - i ljude i običaje i grije nas isto sunce. Ali doma nam se oči, naviknute na toliko svakodnevnih nelagodnosti (neću nabrajati...) rijetko širom otvaraju i na ono što je lijepo, pozitivno. Zapuhuje nas, metaforički, miris zahoda na odmorištu autoceste koji je, da oprostiš, zasran do koljena pa ćemo se i sami radije popišati iza trafostanice.

    I najvažnije, što sam shvatio u svakoj stranoj zemlji u kojoj sam boravio: "Jedno je (divno je) biti turist, a drugo je tamo (pogotovo u Japanu) raditi".

    Ne priznaješ? Pogledaj recentne postove našeg Belatora ("20 do asa") iz Norveške, obećane zemlje.

    avatar

    05.07.2016. (13:08)    -   -   -   -  

  • More ljubavi

    @ Klik ... Kada smo se vratili blogeri su očekivali da će biti dobrih fotkica. No ja sam rađe odabrao ovakav način pisanja o našem posjetu japanu. Nisam stavio NAS u prvo lice nego sam želio predstaviti tu daleku zemlju na način da govorim o životu u Japanu.
    Privlačila nas je ta posebnost i ta različitost kultura i to smo željeli upoznati i doživjeti. Zato smo išli u vlastitoj režiji umjesto da nas agencije vode kao fifice, da trčimo za visoko dignutom zastavicom. Išli smo upoznati Japan s nogu i ni trenutak se nismo osječali kao turisti.
    Svaki narod živi na zasadima svoje povjesti kroz koju je stvarao i svoju kulturu.
    Vjerujem da kod nas ima mnogo toga na čemu nam mogu japanci zavidjeti. No ima i toga od čega rado okrečemo glavu i ostavlja gorak okus u ustima, kao što si spomenuo.
    Jedno japansko pravilo bez problema je postalo dio mene: Pravilo lijeve strane. Bez obzira gjde se kretali obavezno je to uz lijevu stranu. Na pokretnim stepenicama, bilo gore, bilo dolje, stoji uz lijevu stranu, da mogu proči oni kojima se više žuri, da nikome ne smetaš. Tako je to i na ulici, u metro hodnicima, svagdije gdje se ljudi kreču. I ima to dubokog smisla, nitko ti pred nosom ne vrluda dok ti se žuri ili ga nastojiš zaobiči. I ne misleči držim se toga čim izađem na ulicu.

    avatar

    05.07.2016. (18:55)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...