Neprijateljstvo izmedju nasa 'dva naroda' tako je stihijski fabrikovano u povoju svetsko-istorijske stoljetne danonocne more, da se moramo iz petnih zila uprti ne bi li ga ukinuli jednom za uvek: jer ovo umjetno 'neprijateljstvo' okrepljeno je nesnosnom gluposcu i lazima toliko cesto ponavljanim da su i najtrezveniji medju nama u opasnosti da potpadnu pod njihov kobni uticaj (barem utoliko sto ce smetnuti sa uma nepobornu chinjenicu da, uprkos svim podvajanjima i udaljavanjima, nije rech o dva, vec jednom te istom narodu: - jer, jasno je, presudjujuce zajednicko svojstvo jednog naroda oduvek je njegov jezik, koji je kucishte svakovrsnog bitka unutar nepojmljivo prostranog horizonta bivstva u kojem osecaj skrajnutosti iskrsne dok si rekao piksla.... U tom smislu, Hrvatska i Srbija kao da se nalaze u nekom vakuumu izolovanosti jedna od druge, lishene nade i ljudskosti. Ako nacionalni identitet moze biti moc i praznina, onda je hrvatski osecaj svakako pretezno praznina, a srpski beznadeznost. Po prvi put pomishljam da ovaj sud ipak potencijalno moze imati korisnog uchinka za 'zemlje regije': jer, vazno je uvideti sve ovo na sta nam skrecesh paznju, pribrati se, sabrati i otpocheti sa stvarnim rasteravanjem zlih duhova i razvodnjavanjem zle krvi - a izgleda da sami od sebe za to nismo sposobni. Svako na svoj nacin i koliko god to (ne) moze. I sam si pre neki dan vrlo domishljato primetio da su se tu vodili dogovorni ratovi: pa zar nije to zlochin po sebi, bez ikakvih daljnih zalazenja u detalje? I zar nije zlocin 500000 ljudi nagnati u beg iz svojih kuca i zivota... pod izlikom preventive ili chega vec?! (Negde sam prochitao da je Tudjman otprilike u to doba zakljucio da bi vise od 3% Srba u Hrvatskoj uchinilo politicki zivot nemogucim: takva jedna zamisao slabe i uzasavajuce Hrvatske ipak se, na srecu, nije zapatila i ostvarila? Ili, mozda, jeste?) Jer: Stvarno ne shvatam u cemu bi (u shvatanju prosechnog hrvatskog gradjanina koji sada chupa kose) mogao da se sastoji legitimitet Oluje - tog podmuklog manevra iz cijeg samog naziva kao da izviruje neka ironichna zlohudost (posmatrano iz danashnje perspektive)? Nadam se da me necesh pogreshno shvatiti, ali ja se zaista teshim time, da su za sve te ratove zasluzni i krivi iskljuchivo olosh, ludaci, kriminalci i uopshte ljudi bez savesti i milosti, svejedno na kojoj su se strani ubijali i strepeli za svoj zivot: odbijam da i na trenutak pomislim da smo se zapravo dogodili sami sebi, tj. da postoji neka urodjena i temeljna greshka u samom balkanskom karakteru, koji nas je na kraju doveo tu gde jesmo.
Pozdrav, stari moj.
29.04.2011. (13:20)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
prljava igra (!)
Neprijateljstvo izmedju nasa 'dva naroda' tako je stihijski fabrikovano u povoju svetsko-istorijske stoljetne danonocne more, da se moramo iz petnih zila uprti ne bi li ga ukinuli jednom za uvek: jer ovo umjetno 'neprijateljstvo' okrepljeno je nesnosnom gluposcu i lazima toliko cesto ponavljanim da su i najtrezveniji medju nama u opasnosti da potpadnu pod njihov kobni uticaj (barem utoliko sto ce smetnuti sa uma nepobornu chinjenicu da, uprkos svim podvajanjima i udaljavanjima, nije rech o dva, vec jednom te istom narodu: - jer, jasno je, presudjujuce zajednicko svojstvo jednog naroda oduvek je njegov jezik, koji je kucishte svakovrsnog bitka unutar nepojmljivo prostranog horizonta bivstva u kojem osecaj skrajnutosti iskrsne dok si rekao piksla.... U tom smislu, Hrvatska i Srbija kao da se nalaze u nekom vakuumu izolovanosti jedna od druge, lishene nade i ljudskosti. Ako nacionalni identitet moze biti moc i praznina, onda je hrvatski osecaj svakako pretezno praznina, a srpski beznadeznost. Po prvi put pomishljam da ovaj sud ipak potencijalno moze imati korisnog uchinka za 'zemlje regije': jer, vazno je uvideti sve ovo na sta nam skrecesh paznju, pribrati se, sabrati i otpocheti sa stvarnim rasteravanjem zlih duhova i razvodnjavanjem zle krvi - a izgleda da sami od sebe za to nismo sposobni. Svako na svoj nacin i koliko god to (ne) moze.
I sam si pre neki dan vrlo domishljato primetio da su se tu vodili dogovorni ratovi: pa zar nije to zlochin po sebi, bez ikakvih daljnih zalazenja u detalje? I zar nije zlocin 500000 ljudi nagnati u beg iz svojih kuca i zivota... pod izlikom preventive ili chega vec?! (Negde sam prochitao da je Tudjman otprilike u to doba zakljucio da bi vise od 3% Srba u Hrvatskoj uchinilo politicki zivot nemogucim: takva jedna zamisao slabe i uzasavajuce Hrvatske ipak se, na srecu, nije zapatila i ostvarila? Ili, mozda, jeste?)
Jer: Stvarno ne shvatam u cemu bi (u shvatanju prosechnog hrvatskog gradjanina koji sada chupa kose) mogao da se sastoji legitimitet Oluje - tog podmuklog manevra iz cijeg samog naziva kao da izviruje neka ironichna zlohudost (posmatrano iz danashnje perspektive)?
Nadam se da me necesh pogreshno shvatiti, ali ja se zaista teshim time, da su za sve te ratove zasluzni i krivi iskljuchivo olosh, ludaci, kriminalci i uopshte ljudi bez savesti i milosti, svejedno na kojoj su se strani ubijali i strepeli za svoj zivot: odbijam da i na trenutak pomislim da smo se zapravo dogodili sami sebi, tj. da postoji neka urodjena i temeljna greshka u samom balkanskom karakteru, koji nas je na kraju doveo tu gde jesmo.
Pozdrav, stari moj.
29.04.2011. (13:20) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...