Komentari

zapisiljutihbaba.blog.hr

Dodaj komentar (20)

Marketing


  • M.Split

    ipak.... o mrtvima sve najbolje:)

    avatar

    08.12.2010. (00:39)    -   -   -   -  

  • nataša

    i ja kažem ... FAK !

    avatar

    08.12.2010. (07:35)    -   -   -   -  

  • Euro

    pi*ka pece sarana, ku*ac gleda s tavana - "navijeke"
    Fak Mijo hehe..

    avatar

    08.12.2010. (08:39)    -   -   -   -  

  • Bookeraj

    ja sam naučila da iza rečenice "o mrtvima sve najbolje" uvijek ide jedan "ali" kojega na sprovodima, dok čekamo popa, uvijek znaju reći komšinice alapače i komšije koji su netom prestali pričati o proljetnoj sjetvi.
    ali je ljubav ta koja nas tjera da opraštamo, da.

    avatar

    08.12.2010. (09:38)    -   -   -   -  

  • cistiliste

    eh ak je neko u globalu ok...onda to još i vrijedi..ali ako nije...e onda sorry ali i fuckU...

    avatar

    08.12.2010. (10:18)    -   -   -   -  

  • Kojotica

    možda sam čudna ali onima koji su se meni dobrano zamjerili za života, ništa ne pomaže činjenica da više nisu živi. kog sam smatrala smećem dok je bio živ, isti je status zadržao i potom. fak, jebiga.

    avatar

    08.12.2010. (11:20)    -   -   -   -  

  • DOBAR, LOŠ, ZAO

    zaboravit da, ali oprostit nikada...

    avatar

    08.12.2010. (11:32)    -   -   -   -  

  • pero u šaci

    De mortuis nihil nisi bene... Kada je Ujević držao posmrtno slovo Matošu, rekao je: ta poslovica je za bene... i oderao po Matošu bez pardona, sve što mu je imao i živome za primijetiti.

    avatar

    08.12.2010. (12:11)    -   -   -   -  

  • marchelina

    "o mrtvima sve najbolje" sasvim sigurno ne spada među moje životne uzrečice.
    ako me netko činio nesretnom za života, nikako ne vidim načina da o njemu govorim najbolje pa makar umro i nekoliko puta.
    Inače, u psihologiji je , čula sam, poznato ono: "što smo više puta nekome za života poželjeli da crkne, to ga strastvenije žalimo kad umre (osupnuti valjda time što nam se želja napokon ostvarila ) jer nas pukne osjećaj krivnje.

    avatar

    08.12.2010. (13:29)    -   -   -   -  

  • Bugenvilija

    fak sam već davno rekla, a on se usudio čak i umrijeti u međuvremenu,
    iako ne govorim loše, ne govorim ni neistine.
    ali mi smo druga generacija, hrabrija rekla bih...

    avatar

    08.12.2010. (15:24)    -   -   -   -  

  • dado69

    ako mi je netko učinio zlo za života ja ga ne mrzim nego žalim.......pa nema smisla da kad umre promjenim mišljenje stoga FAK

    avatar

    08.12.2010. (15:57)    -   -   -   -  

  • tignarius

    tradicija je obično ono -lijepo- što pamti narod....
    pa tako i izreke, bez obzira na naš "fokusirani egoizam"...
    neshvatljivo je da ljudi u svojoj objesti ne vide "trajne vrijednosti" koje su zapisane u vremenu...
    oni koji to ne prihvaćaju igraju se Boga, pa oni "odlučuju" o sudbini izreka i tisućogodišnjoj tradiciji...
    kad umru bit će im kasno za "popravni"

    osim toga, ako trijezno analiziramo zbog čega se sve svakodnevno ljutimo i ne "opraštamo" onda ćemo vidjeti, da su razlozi najčešće "tragikomični"..
    ja sam npr.danas zaustavio vozilo i htio zatući tipa koji je prelazio na crveno....kad sam sav "zajupuren" krenuo da ga zveknem.. ....tip mi je "coolerski" odgovorio.....
    -pogriješio sam.......oš me zveknut!!!!
    bilo mi je neugodnjak, zatvorio sam se u svoj poprilično skupi auto i "crvenio" se 3 minute.....

    zato kad donosimo "konačne zaključke" malo pitat babu, (ili čitati njene zapise) dida, starce, pa svoje srce!!!!!

    avatar

    08.12.2010. (18:09)    -   -   -   -  

  • Živjeti svoj život

    Ljubav kao nevidljiva gumica?
    Savršeno.

    avatar

    08.12.2010. (20:24)    -   -   -   -  

  • Atma pas

    kakva je čovjekova sudbina, to možemo jedino saznati poslije njegove smrti...

    avatar

    08.12.2010. (22:26)    -   -   -   -  

  • marinianis

    o mrtvima se ne smije pričati zato jer se ne mogu braniti

    avatar

    10.12.2010. (13:19)    -   -   -   -  

  • LoveToRead

    Tako sam ja reagirala kada sam čula da umro čovjek koji je godinama zlostavljao svoju ženu i sina. Najčešće bi ih, kada bi se napio, izbacio van po najvećoj hladnoći. Svi su ostali šokirani kada je umro, a ja sam ko iz topa rekla:"Ma spasili su se!" Svi su me, naravno, mrko pogledali. Ali nisu se spasili. Znaš zašto? Zato što posljedice njegovih djela (ne njegove smrti) još uvijek osjete na njima.

    avatar

    10.12.2010. (21:08)    -   -   -   -  

  • M.H.S.

    i što sada reći... nije da ne razumijem, ali - o mrtvima sve najbolje (jer nikad se nezna...:)))

    avatar

    10.12.2010. (23:25)    -   -   -   -  

  • geomir

    Triba živome reć šta misliš o njemu i onda, kad parti,
    ni potribe da mu išta govoriš!! :-))

    avatar

    10.12.2010. (23:54)    -   -   -   -  

  • Svašta, ali nek je uzbudljivo!

    Vjerojatno bi trebalo načiniti distinkciju između obih koji sasvim zaslužuju FAK, te onih koji samo imaju mane, ha?! Mislim, neka baci kamen.... Život je prilično dug, mnogi ljudi, i s manama, neke su nam dane i mjesece istoga učinili itekako lijepim, nezaboravnim. Pa im to ne možemo zaboraviti....jednostavno ne možemo, a mislim da niti ne bi trebali! Činjenica jest i da selektivno pamtimo...nostalgija i tako to....

    avatar

    11.12.2010. (10:57)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se