Zanimljiva tema, ima se tu štošta za reći. :) Mislim da između blogera i paštetoidnih wannabe celebrityja (hrvatskih ili stranih, svejedno je) postoji jedna velika razlika. Naime, paštetoidni celebrityji teže tome da završe na naslovnicama tiskanih ili virtualnih medija koji se bave takvim tematikama, a blogeri, barem teoretski, tome ne teže. Ako ću govoriti samo u svoje ime, ja prva ne težim. Istina, iznosim javno svoje mišljenje, ali u svojoj malenoj domeni, na svom blogu i u onih par kolumni za koje me plaćaju (jer to smatram poslom). Onaj tko me ne želi čitati, lako me može zaobići, dok u dnevnim tiskovinama ili u virtualnim medijima teško možemo zaobići paštetoidnog celebrityja.
Ja, isto kao i ti, ne serviram javnosti svoju intimu na pladnju - ne objavljujem svoje fotke, ne pričam baš previše o svom poslu, ljubavnom životu, dnevnim aktivnostima i sl. Ono što nudim moje je mišljenje, stav, osvrti, reagiranja, kritika, pohvala, razmjena iskustva i znanja. Kome se sviđa, dobro, kome ne, još bolje (jer što me više ljudi ne podržava, sigurnija sam da sam u pravu). Ne tražim afirmaciju svog života na blogu, ono što tražim je razmjena mišljenja i stavova, za što vjerujem da je korisno i da nema baš nekih dodirnih točaka s paštetoidnim celebrityjima koji baš i ne dijele sa svijetom neke ideje i stavove, već puku intimu. U zamjenu za što? Divljenje? Sažalijenje? Slavu? Sramoćenje? Kompenzaciju za samoću?
A što se tiče međuljudskih odnosa, mislim da za poremećaje te vrste nije kriva virtuala. Virtuala eventualno može biti utočište, a poremećaj bi ionako nastao, uz nju ili bez nje. Zbog ljudske sveprisutne ravnodušnosti spram svega. Ja osobno uživo održavam žive kontakte s prijateljima, družim se i ne zapostavljam tu dimenziju. Blogere ne smatram prijateljima, osim onih s kojima sam se našla uživo i kliknula, to je već druga priča i jako puno kriterija se treba potrefiti da ih pustim bliže. Imala sam sreće i na tome sam zahvalna. :)
Samo, uvijek imaj na umu i da na blogu ima pravih pravcatih psihopata koji virtualno žive jedan (ili više čak!) života, a uživo su posve drugačije ličnosti koje se same sebe srame pa moraju glumiti da su nešto što nisu. Lako ih se provali, premda mnogi blogersku zajednicu i dalje drže u obmani. No, svaka cica dođe na kolica. ;))
15.11.2009. (11:03)
-
-
-
- - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
dado
itekako ti je mjesto ovdje :-) a to šta ne iznosiš tvoju intimu u javnost nije znak slabosti nego pameti
04.11.2009. (08:06) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
skaska
eh da mi je kita velebitskih degenija
04.11.2009. (20:27) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...
Kinky Kolumnistica
Zanimljiva tema, ima se tu štošta za reći. :) Mislim da između blogera i paštetoidnih wannabe celebrityja (hrvatskih ili stranih, svejedno je) postoji jedna velika razlika. Naime, paštetoidni celebrityji teže tome da završe na naslovnicama tiskanih ili virtualnih medija koji se bave takvim tematikama, a blogeri, barem teoretski, tome ne teže. Ako ću govoriti samo u svoje ime, ja prva ne težim. Istina, iznosim javno svoje mišljenje, ali u svojoj malenoj domeni, na svom blogu i u onih par kolumni za koje me plaćaju (jer to smatram poslom). Onaj tko me ne želi čitati, lako me može zaobići, dok u dnevnim tiskovinama ili u virtualnim medijima teško možemo zaobići paštetoidnog celebrityja.
Ja, isto kao i ti, ne serviram javnosti svoju intimu na pladnju - ne objavljujem svoje fotke, ne pričam baš previše o svom poslu, ljubavnom životu, dnevnim aktivnostima i sl. Ono što nudim moje je mišljenje, stav, osvrti, reagiranja, kritika, pohvala, razmjena iskustva i znanja. Kome se sviđa, dobro, kome ne, još bolje (jer što me više ljudi ne podržava, sigurnija sam da sam u pravu). Ne tražim afirmaciju svog života na blogu, ono što tražim je razmjena mišljenja i stavova, za što vjerujem da je korisno i da nema baš nekih dodirnih točaka s paštetoidnim celebrityjima koji baš i ne dijele sa svijetom neke ideje i stavove, već puku intimu. U zamjenu za što? Divljenje? Sažalijenje? Slavu? Sramoćenje? Kompenzaciju za samoću?
A što se tiče međuljudskih odnosa, mislim da za poremećaje te vrste nije kriva virtuala. Virtuala eventualno može biti utočište, a poremećaj bi ionako nastao, uz nju ili bez nje. Zbog ljudske sveprisutne ravnodušnosti spram svega. Ja osobno uživo održavam žive kontakte s prijateljima, družim se i ne zapostavljam tu dimenziju. Blogere ne smatram prijateljima, osim onih s kojima sam se našla uživo i kliknula, to je već druga priča i jako puno kriterija se treba potrefiti da ih pustim bliže. Imala sam sreće i na tome sam zahvalna. :)
Samo, uvijek imaj na umu i da na blogu ima pravih pravcatih psihopata koji virtualno žive jedan (ili više čak!) života, a uživo su posve drugačije ličnosti koje se same sebe srame pa moraju glumiti da su nešto što nisu. Lako ih se provali, premda mnogi blogersku zajednicu i dalje drže u obmani. No, svaka cica dođe na kolica. ;))
15.11.2009. (11:03) - - - - - promjene spremljene- uredi komentar - obriši komentar - prijavi ovaj komentar kao spam - zabrani komentiranje autoru ovog komentara- učitavam...