Komentari

rossanna.blog.hr

Dodaj komentar (29)

Marketing

  • Stella

    Život nam nešto da, nešto oduzme. Glavno da znamo balansirati i nalaziti sreću u mailm sitnicama!

    avatar

    27.01.2007. (09:52)    -   -   -   -  

  • mandarinica

    ne bih nista dodala, zaista si sve rekla. a verujem da u zivotu u nekim periodima ima i totalnog poklapanja svega...onda mala odstupanja, a uvek ostaje nesto! nesto sto nam daje razlog da kazemo, da sretan sam jer je ovo ovako. pa se onda ide dalje...do novih poklapanja i razilazenja. thats life /?/
    ~pusa~

    avatar

    27.01.2007. (12:09)    -   -   -   -  

  • raymond

    znam da sam nezahvalno govno nekad po tom pitanju. život je dar, najveći jebeni dar koji smo ikad dobili, a stalno se pretvaramo da nam on nešto duguje! ne podnosim samosažaljenje i kronično nezadovoljstvo. udahni-izdahni i uživaj, k vragu!!!=)

    avatar

    27.01.2007. (15:02)    -   -   -   -  

  • aibreann

    da, zdravlje je najvažnije, i prijatelji... ljubav? nije tako nužna. lijepi dodatak, ali može se i bez nje. :) i ne možemo nažalost imat i ovce i novce, tako je to. treba uživati u svakom trenutku i ne opterećivati se onime što nemamo. živi se samo jednom! :))) pusa.

    avatar

    27.01.2007. (15:22)    -   -   -   -  

  • sesrušina

    ne smeta meni šta u životu nemam sve nego to šta se glupo osjećam ako želim imati sve. A zašto? Zar je normalno da se ljudi kao ti ili ja tješe kad nešto nemaju, ajde bar sam zdrava!? S jedne strane je istina da je zdravlje najbitnije ali zašto svaki put kad poželim imati u isto vrime bolji posao i stan ispadnem nezahvalna?

    avatar

    27.01.2007. (15:37)    -   -   -   -  

  • jode

    drago mi je da imaš zdravlje i posao, a mislim da neće puno proći vremena do nove ljubavi..

    avatar

    27.01.2007. (18:50)    -   -   -   -  

  • anspik.

    ja sam se jednom kada mi je sve išlo zapitala i to glasno čime sam ja to zaslužila i preplavio me neki osjećaj da ne može to dugo trajati i bome nije. sljedeći put ću uživati u sreći i potruditi se da potraje.

    avatar

    27.01.2007. (20:14)    -   -   -   -  

  • zvonjava

    mislim da smo svi isti, svi balansiramo i trudimo se zadržati neki makar privid sreće i zadovoljstva. I vjerojatno netko sa strane i nas gleda i zavidi misleći da je upravo naš život savršen. A samo mi znamo što se dešava kada se svjetla ugase. Bez daljnjega je zdravlje najvažnije i bez zdravlja sve drugo gubi smisao i ne donosi radost. Meni je rečenica "Samo nek je zdravlja" bila totalno glupa dok mi nitko blizak nije bio bolestan. Ali kad mi se najprije mama razbolila, pa onda i tata, zaista je jedino što me usrećivalo bila dobra vijest nakon pregleda.
    Ali to su ekstremne situacije, i ne bi bilo dobro da ne težimo ničem drugom. Čovjek koji ništa ne želi, zapravo ni ne živi. Nakon što mi je tata umro, dugo nisam ništa željela (osim da se to nije dogodilo, naravno), pa mogu iz iskustva reći da život bez želja nije život, to je samo postojanje. Kao što postoji kamen na putu. Više sam živa sada kada želim, kada se nadam, kada se žalim jer nešto nemam... I tek sada kada želim imam mogućnost nešto i ostvariti... nadam se da hoću...
    ...zaplela sam se u svoje misli pa sam se raspisala...možda i pretjerala...
    pusa

    avatar

    27.01.2007. (20:19)    -   -   -   -  

  • rossanna

    stella...tacno, sitnice cine zivot zanimljivijim i ljepsim, treba uzivati u njima, mandarinica...bas tako, kako ono kazu, kolo srece se okrece :))...raymond, sad sam vidjela da sam nekako zaboravila napisati ovo sto si ti napisala u komentaru...moze taman posluziti kao zakljucak, trebamo uzivati u zivotu! i tacka:)...evo i aibreann se slaze s nama, hehe...sestrušina...i mene to isto nervira, jer zaista, zasto se osjecam nezahvalnom ako zelim da imam normalan zivot...mozda je poenta u tome sto gledamo ljude oko sebe koji nemaju ni ono sto mi imamo...pa odatle i ta nasa nazovi nezahvalnost?...jode, hehe, ma kakvi, nisam ja digla ruke od ljubavi...samo me povremeno panika hvata, ali to je tema za drugi post ;) anspik, ja sam to isto pitanje samoj sebi postavila samo jednom...plivajuci u bazenu hotela u Sharm el Sheikhu, Egipat :)) i nije dugo potrajalo, takodjer :) zvonjava, drago mi je da si podijelila svoja razmisljanja sa nama, nisi pretjerala, naprotiv...ja sam isto tako na najgori nacin spoznala sta znaci imati i nemati zdravlje...zavrsilo se kao i kod tebe, nazalost...mozda je grozan nacin na koji smo morale spoznati tu istinu o zdravlju ali makar sad mozemo i trebamo svoje zdravlje cijeniti jos vise...tako da meni samoj dodje samar da si opalim svaki put kad zapalim cigaru ;)
    puse, anna

    avatar

    27.01.2007. (22:21)    -   -   -   -  

  • Cry angel, cry....

    Jednom sam cula da se covjek treba veseliti malim stvarima.. A to ljudi zaboravljaju..
    Vec ce ti doci sve na svoje mjesto...

    avatar

    27.01.2007. (22:27)    -   -   -   -  

  • raymond

    rossa, oslovila si me s "matematičarko"...oh ne! ja sam na pravu ;) [al završih matematičku gimnaziju pa ajde dobro...=)]

    avatar

    27.01.2007. (23:27)    -   -   -   -  

  • masai mara

    istina... nikada ne slavimo ono što imamo već samo žalujemo nakon što to izgubimo... ispada da nismo ni uživali u nekim stavrima već samo osjetili tugu nakon što je nestalo... ah ... učimo, polako... nadam se :)

    avatar

    28.01.2007. (17:32)    -   -   -   -  

  • Srodna Dusa

    Stara moja, ja mislim da je poenta zivotnog, (ne)zadovoljstva u optimisticnom odnosno pesimisticnom poimanju istog. Iskreno, dopadaju mi se ljudi koji se fokusiraju na pozitivne aspekte svog zivljenja, one za koje je casa uvijek napola puna a ne prazna. Jer, uvijek mozemo naci izvor vlastitog nezadovoljstva u razmisljanjima tipa, fali mi ovo, nemam ono, kad bih mogla samo...bar se ovo odnosi, na materijalne stvari, koje su ionako prolazne.
    Ustalom, nikakav stan, auto, mobitel i sl. ti ne mogu ugrijati dusu kao jedan iskren prijateljski osmijeh ...
    Iskreno ti zelim stara, da za tebe casa zivota bude uvijek napola puna...pusa

    avatar

    28.01.2007. (21:12)    -   -   -   -  

  • strijelac

    ajde, tako si to lijepo sve stavila na jedno mjesto da sam sada onako... ni na nebu ni na zemlji... u polubedu... jer sve što si rekla - sve to stoji, sve to i sam znam... i znam di sam... i znam da nisam happy oko toga... ali potruditi ću se da se to promjeni...
    treba mi netko da mi pokaže kako ganjam pogrešne stvari!

    avatar

    28.01.2007. (22:41)    -   -   -   -  

  • keller

    ja se stalno zalijećem u suprotnoj ideji

    avatar

    28.01.2007. (23:09)    -   -   -   -  

  • SiZ

    Anna, ja majke mi kada citam tvoje postove (barem one koji se odnose na tvoja istinska razmisljanja o problemima i zivotnim boljkama) pocesto shvatim da je nekad kao odgovor na sve to najbolje ne reci nista, jedino na takav se nacin moze covjek u potpunosti poistovijetiti sa vec napisanim a da nista od toga ne poremeti. Toga cu se ovaj put drzati.
    Jednostavno cu da presutim i razmisljam.

    avatar

    29.01.2007. (01:11)    -   -   -   -  

  • Šima

    To "svemir" radi balans, pa ti zatvara jedna vrata, a otvara druga. Iako je u stanju svijesti imati sve jako širok pojam. Jer i kad imaš to sve, zdravlje, posao, ljubav opet nađeš nešto što ti još treba... Kako puno stvari ionako ne ovisi o nama, jednostavno se prepusti i sve će doći na svoje.

    avatar

    29.01.2007. (08:00)    -   -   -   -  

  • triplet

    Slažem se sa Šimom i Srodnom dušom,
    kreci se po shemi koju je neko drugi iskrojio, i gledaj da to radis sa osmjehom.

    avatar

    29.01.2007. (10:14)    -   -   -   -  

  • bedasta curica

    Čini mi se da je zapravo najbitnije da za loše stvari ne počneš tražiti u sebi krivca. Npr. Danas se grozno osjećam jer sam to zaslužila zbog toga i toga. Da... To nikako nije dobro i da, vodi ka depresiji. A balans... Bilo bi tako lijepo da je sve u balansu... Ne predati se, ne prestati vjerovati da ćemo ga jednom pronaći.
    Samo sada mi se postavlja pitanje; a kada ga pronađemo, neće li nam biti dosadno?
    Topli pozdrav:)))))

    avatar

    29.01.2007. (10:45)    -   -   -   -  

  • junac

    "mozda je bolje napisati, kad smo svjesni toga da smo sretni" - to potpisujem. tu je problem. od silnih problema ne vidimo sreću. a trebalo bi obrnuto!

    avatar

    29.01.2007. (10:55)    -   -   -   -  

  • beauty queen from mars

    ukras da... ali ukras koji je nužan u životu, valjda.
    jedno vrijeme sam imala i posao i zdravlje i ljubav i prijatelje i naravno obitelj. trajalo je par mjeseci i bila sam neopisivo zadovoljna i sretna. pa je nastupila bolest (mononukleoza) nije strašno kad je se riješiš... ali tri mjeseca konstantnog mirovanja, odlazaka po doktorima... i sve što ide uz to. nije ugodno. dugo je trajalo. pa je posao ošo u kurac, pa ljubav. sada su ostali prijatelji i familja... zadovoljna sam sa njima ali trenutno je puno elemenata koji mi fale u životu. zašto? ne znam. isto kao i ti, ne želim se naviknuti na život bez ljubavi. sada je dobro ali neće zauvijek pasati ovo stanje. inače, jako dobar post. pozdrav

    avatar

    29.01.2007. (15:11)    -   -   -   -  

  • rossanna

    cry angel, cry, e da, sitnice...Lado, nista bez ljubavi, to je definitivno tacno...Srodna Dusa, hvala stara i ja tebi zelim isto, of kors ;)) masai mara, nekad bas sporo ucim, to je tuzno zaista, strijelac, i meni se desava da prekasno uocim da sam isla za pogresnim stvarima u zivotu, a sta ces, ucimo dok smo zivi :) keller, nije ni to losa ideja, da znas :) SiZ, nadam se da te nisam pretjerano namucila sa razmisljanjem, hehe, Šima, e da, to zatvaranje vrata i otvaranje prozora, u to sam se na svojoj kozi uvjerila ljetos...Triplet, a sta je sa onom da smo sami krojaci vlastite sudbine? hehe, moradoh te to upitati :) bedasta curica, e tu si u pravu, jer najlakse je samosazalijevati se i misliti da si za sve sto ti se u zivotu desava ti glavni i odgovorni krivac...i u tome treba balansirati...Dragi Moj Junac, tacno je da trebamo gledati obrnuto na stvari...kako to izvesti je prica za sebe :) beauty queen from mars, znam kako je gadna mononukleoza, treba jako dugo da je se rijesis...i ja tebi zelim da se svi navedeni elementi dovedu na jedan odgovarajuci nivo...

    puse, anna

    avatar

    29.01.2007. (18:03)    -   -   -   -  

  • rossanna

    nisam mogla a da ti ne ostavim komentar, ane moja. post ti je odlican, cesto znamo razgovarati na ovu temu. nikome zivot nije savrsen. cesto znam pomisliti da je stvar u tome koliko ko zeli i zna sakriti ono sto ga ustvari muci u zivotu i okolini pokazati neku drugu sliku, probrane neke sadrzaje. i ne mozes imati sve, sto bi rekla dobra stara "nikad dva dobra sastavit'". ti i ja to bas dobro znamo. ali, eto, na nama je da iz onog ponudjenog izvucemo ono najbolje, da nasu snagu mjerimo kroz borbu s onim sto bi mozda htjeli da izgleda nesto drugacije. fazon je u stalnom prilagodjavanju zadanim zivotnim situacijama. da, zdravlje jeste bitno, slazem se, bitno mi je da sam zdrava kao i moji bliznji ali isto tako mislim da apsolutno nije sebicno nadati se i nekim drugim stvarima koje cine zivot ljepsim. hoce li nama zdravlje biti uredu ako nemamo posao, zivimo pod kojekakvim okolnostima, nemamo iskrenog prijatelja ili ne volimo i nismo voljeni? ne treba samo sjediti u cosku, skrstenih ruku, pustiti se nekom pasivnom toku zivota i tjesiti se "bitno je da sam zdrava". uzivati svakako treba u sretnim trenucima bez postavljanja suvisnih pitanja, sve je po nekoj zasluzi, glavu dovoljno razbijamo kad nam je lose. i jos za kraj, ljubav ipak ne posmatram kao ukras, ok, ali da nosi samo lijepe stvari i da ponekad ne boli. ovdje cu ipak stati, jer cu inace otvoriti blog editor i napisati post.
    rossa

    avatar

    29.01.2007. (20:24)    -   -   -   -  

  • što bi reko dr.arslanagić

    kad bi sve bilo u redu zamisli koliki bi bio red...

    avatar

    30.01.2007. (11:24)    -   -   -   -  

  • triplet

    hehehehe, to iz tripletovih usta nije nikad izaslo, osim ako ne mislis na onu konfuziju poslije deja vu-a, mislim da nam je vecina stvari predodredjeno u votazi, mada ti se ovo sto sad pisem moze ciniti totalno u kontradiktornosti sa onim sto radim, ti znas da sljakam ko magare na poslu i upisah postdiplomski povrh svega, i sto ja sad to radim kad nam je sve predodređeno al da se neke stvari nisu poklopile ne bi na ovom istom poslu sljakala i gle cuda bas raditi to sto volim i za sta mislim da imam talenta, i koliko ih talentovanijih od mene koji mogu ovo reci, koji gube vrijeme i ne znajuci sta mogu ili jos gore znaju ali ne mogu nista uciniti jer kako kazu j.... jarane nemam SREĆE
    nisam ti nikad ispricala da sam se taj dan spremala predati aplikaciju za drugi posao, to je vec bila gotova stvar i jedan neocekivani telefonski poziv me je doveo tu gdje sam sad, da je telefon zazvonio sat poslije.....
    sto se tice ljubavi - sjeti se Mame i Tate Bucka :)

    avatar

    31.01.2007. (08:33)    -   -   -   -  

učitavam...