Komentari

lanxsatura.blog.hr

Dodaj komentar (39)

Marketing

  • atlantida

    Draga moja Aquarija, svi se to ponekad pitamo. Sjećam se kada sam nakon prometne nesreće ponovo učila hodati. Trebala sam stati na bolesnu nogu na koju se mjesecima nisam smjela oslanjati. Iako su doktori govorili da je s nogom sve u redu, trebalo mi je i vremena i HRABROSTI da čvrsto stanem na nju. Povjerenje, to je ključ naše hrabrosti, našeg opstanka.
    Pusa za laku noć:)

    avatar

    22.11.2006. (00:49)    -   -   -   -  

  • atlantida

    Thenks:))

    avatar

    22.11.2006. (01:34)    -   -   -   -  

  • mama sepia

    zašto ja nikad ne znam što bi komentirala na tvom blogu. volim ostaviti komentar, onako iz prijateljstva, ali najčešće nemam ništa pametno za reći. tvojim postovima ne treba duhvita opaska, ni poticaj ni pokuda. oni imaju sve od glave do repa. rekla si taman sve što je trebalo.
    ja nemam niš za dodati.

    od sad ću ko ni nepismeni samo prisloniti otisak palca, tek toliko da vidiš da se slažem s tobom :))

    avatar

    22.11.2006. (06:33)    -   -   -   -  

  • ledenaicy

    Kako samo volim pročitati ove tvoje postove. Uvijek u njima pronađem dio sebe, onoga o čemu razmišljam, neke trenutke koje sam proživjela.
    Sada se trenutno borim za hrabrost, za nastaviti dalje putem koji smo dragi i ja na neki način izabrali..ili je on izabrao nas? Uvijek mi je to pitanje na pameti, upravo zbog ove priče sa alpinistom. Znala sam jednu, malo drugačiju, ali poanta je ista...koliko vjere imaš da odabereš ono u što bi stvarno trebao vjerovati? Koliko hrabrosti za izabrati jedan prst koji će te dalje voditi? Koliko trebamo ponekad biti tvrdoglavi i uporni da bi nešto ostvarili, i je li taj put onaj pravi kojim moramo hoditi...

    avatar

    22.11.2006. (07:33)    -   -   -   -  

  • 4pištolja

    ...Ili nekome tko nas je ne znajući duboko povrijedio, a čvrsto je uvjeren da smo mi povrijedili njega. ...
    sad lijepo odoh prerezati uže. dan je idealan za novi početak... ;)

    avatar

    22.11.2006. (11:17)    -   -   -   -  

  • mirta

    Kod tebe uvijek nađem neku lijepu misao koja zasvijetli dan :) I sviđa mi se novi izgled :) Pozdrav :)

    avatar

    22.11.2006. (11:21)    -   -   -   -  

  • Irida

    trebala mi je mala pomoć danas; da osnaži povjerenje, da me vrati predanosti...i dođoh k tebi i nađoh upravo ono što trebam...hvala!

    avatar

    22.11.2006. (12:33)    -   -   -   -  

  • Brunhilda

    Ti si tako puna pozitive.......neću pisati o kukavičluku, nego o hrabrosti....
    ma jednostavno predivno....
    potrebno...
    pusa...

    avatar

    22.11.2006. (12:40)    -   -   -   -  

  • more nade

    I ja sam ovih dana u mislima o hrabrosti. :-) Nek ti je hrabro i uspješno u svemu što činiš!

    avatar

    22.11.2006. (13:47)    -   -   -   -  

  • borgman

    Hrabrost, (majka Courage), nešto što otkrivamo u malim obrocima. Ona dolazi slučajno, kod nekoga češće, kod nekoga nikada. I naravno o toj riječi su nam puna usta, ma o koliko malim hrabrostima se radilo. O da, i imamo savjet za sve koji nisu dovoljno "hrabri" po našim mjerilima.
    Po meni, bespotrebna hrabrost je besmislena. Treba biti hrabar kada to treba, kada se pomoću nje može popraviti stanje...kada se pomoću hrabrosti mogu pomaknuti granice naše ljudskosti, ili humanosti.... hrabrost ponekad stvarno daje krila (puno bolja je od red-bull-a)

    avatar

    22.11.2006. (13:54)    -   -   -   -  

  • king

    sviđa mi se tvoj blog b primi obilje božijeg blagoslova idarova duha sv

    bog te blagoslovijo isus neka te čuva

    mir vama

    avatar

    22.11.2006. (14:53)    -   -   -   -  

  • slatko grko

    Nađem se često u mislima o hrabrosti i kukavičluku,ove tvoje priče su krasan primjer i ja se pitam da se nađem ko onaj alpinist,a sebe smatram vjernicom bi li prerezala uže,ali najčešće reagiram instinktivno i najčešće bude dobro.

    avatar

    22.11.2006. (15:30)    -   -   -   -  

  • *VanVer*

    Prekrasna pozadina...najljepši pozdravi.........

    avatar

    22.11.2006. (15:49)    -   -   -   -  

  • Majstorica s mora

    Odličan post, ja, kao i sepia, uvijek pomislim kako si baš sve rekla, uvijek tako zaokružiš priču da mi se čini da svaki moj komentar šuplje zvuči. Inače, ovih dana baš razmišljam o hrabrosti, jako mi je potrebna, i pitam se zašto nisam hrabra u onolikoj mjeri u kojoj sam nekad bila. Nadam se da će mi tvoje razmišljanje pomoći.

    avatar

    22.11.2006. (18:31)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepo napisano! Već sam jutros pročitao. A ovo sa alpinistom ću zapamtiti, u zadnje vrijeme se vraćam sa planine po mraku, ali se u stijeni držim pravila tri stojne točke (2 ruke, jedna noga ili obratno) i nosim barem astrofoliju. Pozdraw iz najkišnije županije

    avatar

    22.11.2006. (21:43)    -   -   -   -  

  • katrida

    ........početak, sredina i kraj priče, sve je rečeno........meni nije u prirodi da govorim da bi ja nešto sigurno napravila-to za bi li prerezala uže.......jedino za ono što sam doživila kažem da sam ja u toj i toj situaciji postupila tako i tako........pozdravić........

    avatar

    22.11.2006. (22:04)    -   -   -   -  

  • Festina lente!

    Draga moja Aquaria, hrabrost nam je dio života. Ona je samo jedna nit koja nešto može itekako promijeniti. Hrabrost i kukavičluk. Nešto bez čega danas svijet ne bi bio svijet.

    Ona priča o planinaru je prekrasna. Oduševljena sam. Ali, uz hrabrost je potrebna i vjera. Vjera u našega Gospodina. Bez hrabrosti ne bismo mogli živjeti. U svakom trenutku nam je potrebna.

    Bila sam u trenutcima u kojima sam imala dovoljno hrabrosti da oprostim osobama koje su me svojom zloćom i zavisti uništile...

    Ne želim se toga prisjećati...

    Hvala ti...

    Osmijeh:))))))))))))))))))))))

    avatar

    22.11.2006. (22:10)    -   -   -   -  

  • xiola bleu

    Nisam hrabra.

    avatar

    22.11.2006. (22:47)    -   -   -   -  

  • Vinci

    svi oni koji život žive po principu igre na sigurno, za puno toga ostaju zakinuti. svi oni koji nikad ne skoče u more, ostat će neplivači cijelog života.

    avatar

    22.11.2006. (23:59)    -   -   -   -  

  • Vladimir Ordanić

    Želim Vam lijepo jutro u kom je vjetar usnuo pod prozorima
    jer je svu noć prejako nasrtao na naša pouzdanja i strahove
    u naša uzdanja, iščekivanja i crne sumnjine mahove.
    Hvala Vam što u bočice mlijeka pred vratima ulijevate nade.

    avatar

    23.11.2006. (07:07)    -   -   -   -  

  • Goldeneye

    tvoja razmišljanja su takva kroz postove, da ih ja moram odsjediti malo i onda opet gledam i, što napisati. ne usuđujem se komentirati

    avatar

    23.11.2006. (11:20)    -   -   -   -  

  • 5@k XIII.

    Cool blog nema šta,javi mi se

    avatar

    23.11.2006. (14:22)    -   -   -   -  

  • chablis

    Malo prije pročitah post o vezivanju, ovdje se reže uže! Malo se šalim, ali tvoj post je vrlo ozbiljan i sv bismo češće o tome trebali razmišljati

    avatar

    23.11.2006. (15:14)    -   -   -   -  

  • u ime...

    često osjećam strah kao emociju...ali nekako ne dam da me obuzme, borim se... moglo bi se znači reči da sam hrabra :))). no, koliko vjerujem, koliko se pouzdam u Njegovu volju i ljubav ... hm ... tu sam, na žalost, čini mi se jača na samoj želji nego na djelu... iako... nikad ne reci nikad. pusa i pozdrav

    avatar

    23.11.2006. (17:33)    -   -   -   -  

  • serafina

    O, pišeš o nečemu o čemu ja razmišljam danonočno!
    More me ista pitanja, trudim se prolaziti kroz život hrabro.
    Napisah to jednom, da se trudim donositi odluke iz hrabrosti a ne iz straha.
    I molim se dragom Bogu svakodnevno.
    Hvala ti na ovim smjernicama koje mi daju misliti.

    avatar

    23.11.2006. (17:35)    -   -   -   -  

učitavam...