dosta mi je svega
09.05.2006., utorak
Bljesak 2
|
Noč je pala mi smo u jarku uz auto cestu, nemamo vreča za spavanje a noč čemo provesti u polju uljane repice. Ja sam se legao na transmisiju tamo je još toplo od mašine, je da žulja ali ipak je kolko tolko toplo. Nažaost nisam dugo uživao u toplini, počela je kiša, samo mi je još to trebalo. Zavlaćim se pod transporter tamo je bar suho. Sve mi je hladnije a i zemlja povlaći vlagu tu se nebu moglo spavati. Ulazim u transporter svi su več otprije unutra, svak si je našao neki kutak za spavanje. Meni je ostalo moje mjesto u kupoli, ako iko zna koliko ima mjesta u kupoli BVP-a zna koje je umječe tu spavati. Kako god zaspem i glava mi klone lupim ili u nišansku spravu, IC, periskop. Za mene izgleda nebu nočas spavanja, samo da jutro dođe što prije. Sljedeći sati prolaze u nekom polusnu, noge trnu nemam ih gdje ispružiti, vani pada kiša nemrem ni van, ajde nek več svane. Napokon je svanulo, i kiša je prestala pa izlazim van da malo protegnem noge. Vani se čuje MIG kako nadlječe, znaći ipak se nešto dešava. Vidimo ga kako nas prelječe i odlazi nama desno ali brzo ga gubimo iz vida (kasnij smo saznali da je to MIG Rudolfa Perišina oboren nad Savom). Po autocesti u dvije kolone bliže nam se pješadija, kad su došli bliže po opremi smo vidjeli da to nije obična pješadija. Svi imaju kamuflažna odjela, puške isto tako imaju kamuflažne navlake (Zdrug). Dva tenka moraju hitno nazad prema Jasenovcu kako bi tamo pomogli. Mi čemo sa dečkima iz Zdruga u čiščenje sela između autoceste i Save. dečki se raspoređuju u strijelce i krečemo u polje desno od autoceste. Mi imamo malo problema s kretanjem jer su polja prošarana kanalima za navodnjavanje, dosta su široki i tenkovi ih malo teže prolaze. Ovi s osamdesetčetvorkom su čak uspjeli zabiti cjev u zemlju, majstori, mi sa transporterima nemamo baš takvih problema. Tenkovi se vračaju na cestu, oni če sa drugom grupom ići cestom jer su kanali ipak malo preveliki za njih. Mi ljepo napredujemo a onda počinje klasika, jedan transporter si skida gusjenicu, kladim se da nije bilo slučajno poznavajući ko zapovjeda tim transporterom. Dalje idemo samo nas dva transportera, posada trečeg ima sad 2-3 sata šta raditi da vrati gusjenicu na mjesto, odličan naćin da se izbjegne frka. Dolazimo do prvih kuča, otpora nema, pola kuča je več u plamenu ni danas mi nije jasno čime su ih ovi iz Zdruga palili da tako brzo gore. Jozo i naša pješadija se igraju malo Ramba, ono prvo bomba kroz prozor pa upad unutra. Sve je to ok samo jedini problem je to što su dečki iz Zdruga sve kuče več pregledali. Napredujemo polako, nema žurbe, sve su to neka mala sela sa desetak kuča. Preko veze čujem da je jedan tenk na autocesti naletio na minu, samo je gusjenica otišla, nema velike štete. Mi nastavljamo polako kroz polja od zaseoka do zaseoka, nema nikakvog otpora, sela su prazna. Po kučama se vidi da su svi otišli u žurbi, ormari su puni robe, hrane ima kolko voliš a i oružja ima u svakoj kući. Negdje iza podneva dolazimo do jednog malo večeg sela ( ni dan danas neznam kako se zove) prvi put zatičemo i nešto civila, starci isprepadani. Polako prolazimo kroz selo svaka druga je ubrzo u plamenu. Neki čiča na biciklu uporno odbija stati, završava u jarku. Dolazimo do kraja sela ili početka, opet smo došli do autoceste i spojili se sa drugom grupom. Transportere parkiramo pod nadvožnjak. Ispred nas je opet šuma. Skupljaju se glavešine, za sad nejdemo dalje uskoro vidim i zašto. Stotinjak metara ispred nas preko autoceste pretrčavaju ljudi. Čekamo da se isprazni prostor pa da zatvorimo obruč oko Okučana. Mi ponekad iz transportera zapucamo po njima tek tolko da se malo požure, dosadno nam je več. Nas par idemo preko nadvožnjaka pješice čisto da vidimo gdje smo. Nakon stotinjak metara iza gustiša vidimo kuče. Po cesti prema nama ide Zastava 101 sa oznakama milicije krajne, Dario uzima RPG i puca po njima, niga je baš dobro pogodio ali dovoljno da auto stane. Naravno ovi iz auta bježe glavom bez obzira. Idemo oprezno dalje i ulazimo u jednu kuču. Ljudi unutra piju kavu koda se oko njih ništa ne dešava. Pitamo koje je to selo a oni, pa Okučani. Tako smo mi ni neznajući ušli u Okučane. Vratili smo se nazad, nismo htjeli izazivati sudbinu, a i ubrzo smo krenuli dalje. Vratili smo se opet u polja i krenuli prema napred do sljedečeg sela. U njemu je bilo več više ljudi ali u bjegu. Pucnjava je bila dosta žestoka ali čisto iz preventive kako bi što prije napustili to područje. Došli smo do kraja sela ušli malo u šumu iza nega i stali. Za sat dva če se smraćiti pa čemo vjerovatno u ovom selu prenoćiti, glupo bi bilo opet spavati u šumi kad ima kreveta kolko hočeš. Vračamo se nazad u selo i naravno tražimo gdje če mo se smjestiti. Našli smo jednu ljepu kuču, možemo se svi smjestiti u nju. U peči sam našao friško pečene kolače, još su bili topli a i nismo jeli cjeli dan. Ovi moji se ne usude jesti , kao možda je otrovano, moš mislit, baš su bili dobri. Počinje bunarenje po selu, skupljamo klopu, ipak je to slavonija i na tavanima vise kobasice, šunkice još da imamo kruha. Naravno našlo se i cuge a mnogima je to bitnije od hrane. Kuče su pune oružja pa i to skupljamo, jedan transporter je več pun pušaka i drugog oružja. Pištolja nema, ja sam u dvije kuče našao samo municiju za pištolj ali ne i pištolj, sram ih bilo. Neki su več pod gasom, ipak nismo praktički jeli dva dana pa ih je brzo čopilo. Ulazimo u jednu kuču, dvorište je puno sanduka municije za minobacač, u ormaru oficirska uniforma. Neko je predložio da zapalimo kuču ali niko se ne usudi. Pošto sam ja već imao tih iskustva nisam imao skrupula to ućiniti. Svi su oduševljeni i poćinju skupljati papir po kući, koida se tako da zapaliti kuča, mislim da se ali teško. Ja sam sa dvorišta donio dopunska punjenja za minobacać izvrnuo ormar s odječom i na tu odječu stavio ta punjenja. Soba je u času planula uz opče odobravanje ostalih. U međuvremenu je pala i noč pa smo se vratili u kuču koju smo si uzeli za nočenje, tamo se i dalje udaralo po cugi koja se zdušnije skupljala nego hrana. Ja pošto nepijem otišao sam na spavanje, ipak čovjeka sve to izmori a ionako če me brzo zbuditi za stražu oko kuče. Probudio sam se van je več svanulo, ne kužim kako me niko nije zbudio za stražu. Uskoro mi je bilo jasno, dvojica koji vole malo više flašu su prosjedili cjelu noč i nisu nas budili valjda da njima više cuge ostane. Krečemo opet napred po nekoj lokalnoj cesti i prelazimo kilometar dva do sljedečeg sela. Selo je prazno, opet stajemo naizad je i vrijeme ljepo. Opet se bunari ali danas su na redu traktori, našli smo par traktora i sad se naganjamo po selu s njima. Poćinju dolaziti i lešinari, jedan je čak došao sa spiskom stvari koje mu moramo naći, navodno je on neka buđa. Čak je i odredio firmu televizora. Ja polako pizdim radi svega toga pa sad prilikom ulaska u kuču prvo što radim pucam u televizor, ko ih jebe smeča lešinarska. Oko podneva krečemo ali ovaj puta nazad, izlazimo na autocestu a prema nama dolaze tenkovi i oklopna vozila 3.brigade. Oni moraju pred kamerama ući u Okučane. Mi samo moramo hitno za Jasenovac navodno se gradi neki ponton pa ga moramo srušiti. Opet utrka po autocesti, samo sad ima puno više ljudi na cesti. Srečom pa u našem smjeru nema nikoga jer pri ovoj brzini teško da bi nekog uspjeli izbjeći. Skrečemo prema Jasenovcu ali ubrzo srečemo naše koji baš idu iz Jasenovca, oni su več riješili taj ponton. Vračamo se do glavne ceste gdje nas čekaju labudice. Neka čudna žurba i komešanje oko nas neznamo šta se opet događa (niko nam nije rekao za raketiranje Zagreba). Tovare nas na labudice u največoj žurbi i odmah krečemo prema Zagrebu. Kod Popovače nas zaustavljaju i tamo stojimo nekih sat vremena. Prva vjest je da več nočas napadamo Petrinju i da čekamo ostatak brigade. Krečemo dalje ali nas skreču u neku šumu (žutica) tamo dolazimo do neke zgrade gdje čemo valjda prenoćiti, vozila ostaju na labudicama. Naizad je do nas došla i naša logistika pa smo dobili vreče za spavanje i opremu a što je najbitnije dobili smo i klopu. Istovarujemo zarobljeno oružje iz transportera jer u njima više stvarno nema mjesta, napunili smo skoro dvije stopedesetke puškama i ostalim. Napad na Petrinju je ipak otkazan bar za danas...... |
- 00:10 - Komentari (1) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
Život je sranje iz kojeg se još niko nije izvukao živ 
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||