Užasan dan. Čekanje u kilometarskom redu da bi mi rekli "to se mora izvaditi do 8:30h, dođite neki drugi dan u 7..." divno. Vani pljuščina... "Rešilo Nebo da potopi Svet"...ma da ga sravni sa zemljom. U međuvremenu se nešto kao i smirilo. Al ja još uvijek moram na fakultet, a još uvijek nisam napravila ono što trebam, ne da nisam napravila, nisam ni počela. Opet mi je jutros održana lekcija "ne studiraj ako ti se ne studira"... Gnj. Da je život bio fer ja bi sad bila na zadnjoj godini i sve bi bilo u redu, još bi imala volju. Bar se nadam. A ovako guram bez trunčice volje i motivacije. Ne znam kome šta dokazujem, al umaram sebe.
Nema veze, vikend će brzo. Ne znam kakav, ali vikend, i daleko odavde. A onda opet ponedjeljak kao ovaj, u čekanju, razmišljanju, na rubu živčanog sloma, baš kao i inače.
Al dobro sam ja. Divim se sebi koliko sam neuravnotežena i zabavno mi je. Da.
Kad bi bar mogla da naslikam Moj Svijet i da sve bude ako ne jednostavno, onda bar podnošljivo.
ako vam za nesto treba, il štajaznam već...
evo: naopakabajka@net.hr
ICQ: 327-666-751
_____________________
...ostala je knjiga sa par neprocitanih strana,
neke stvarcice od Herendi porcelana,
i jedan pulover...u kom si bila...
i ostala je ploca "the best of ry cooder",
i fina mala plava kutijica za puder...
i ja sam te ostao zeljan...
dok me bude...
moja mila...
___________________
"Jednog dana ce sve doci na svoje, to znam,
ali prethodno bi morao da nadjem malo vremena da umrem,
i ispunim jos par rubrika u formularu Vecnosti, tako da bas ne vapim za tim danom.."
(Dodir svile)
______________________
"Legao sam na ledja, siroko rasirivsi ruke, pokusavajuci da sto ravnomernije rasporedim mehur praznine u grudima. Anamaria mi je nedostajala tupo, gotovo opipljivo, jedan otkinuti dio mene, pomislih, ne mogavsi da zamislim koji...
Glava, udovi, prsti, pipici i kraci?
O, ne... Sve je to nekako spolja?
Ovo fali iz sredine...
Negde iz tamnog ambisa zbog kojeg se sve redje usudjujem da zaronim u sebe...
jer tamo zaglavim... Oci se prepune do vrga...
I suze se za cas raspu kao pokidane biserne niske...
Po sobi...
Po meni...
Po citavom svetu...
I ne mogu ih skupiti do jutra..."(jedan od onih zivota)
______________________
O, samo to ne...
Prkoseći zakonu gravitacije, u njenom oku je blistala malena suza, a onda se ipak otkinula i nestala putujući kraj nosića.
Znam, more je potopilo Atlantidu, i, krckajući stene kao lešnike, išaralo lokalnu planetu. Brzaci lome turbine, a mutne velike reke nakrive šešir, pa potope Kinu i Indiju kao veliki veš. I nikom ništa...
Ali, suza je kraljica. Suza je najmoćnija vodena sila.
Trudeći se da to ne deluje nervozno, lupkao sam neki takt, pokušavajući nezrelo da privučem njenu pažnju.
Neuspešno... Oni koji su nekad uspeli da vrate osmeh na lice na kom još ima tragova suza, znaju kako je to dobar osećaj.
(tri posleratna druga)
______________________ Od nakita je nosila jedino oči, i ja sam u tom trenutku uzalud tražio reč koja bi ih objasnila.
Za razliku od crnih, krupnih, sanjalačkih, razmaknutih, plavih i sličnih, njene oči su se mogle objasniti samo sa više reči, ali za to nije bilo vremena.
(tri posleratna druga)
______________________