19.06.2006., ponedjeljak

Gos Post: Od Njive do Trpeze Dakle, moram da priznam da mi je, eto došla inspiracija, da iako, trenutno kuvam špagete sa sosom od pavlake, paradajza, pečuraka i špargle, napišem recept za ništa manje, nego KAPAMU! Inače, omiljeno jelo Karadžića. Vuka, razume se. Sad, inspiracija mi nije baš došla sasvim slučajno. Mala polemika (vidiovogoreštivo) oko "pita, kupusa, pasulja i proje", a i razgovori sa nekim mojim prijateljima čiji argumenti tipa pusti-sad-TE-recepte-znaš-ti-da-zgotoviš-nešto-domatje, su mi baš dali povoda da se setim jednog jela koje puno volim, ali koga ne jedem često. Znači, lirski uvod bližio se kraju, dok nije došao do same suštine: za ovo jelo potrebno vam je 1,5 kila fine jagnjetine. To "fine jagnjetine" znači da ne potrebujete ništa ravničarsko, jer tamo jagnje ne uspeva dobro. Ono raste, deblja se, ali uzalud. Svu svoju energiju gura u narastanje repa, a ostalo nikako. Ovom prilikom ćemo priču o tome kako od mame, preko slame, zelenog pašnjaka, poludivljeg čobanina i njegovog iskonski pokvarenog najboljeg prijatelja, jagnje dodje baš do vas, preskočiti. Znači, vi želite jagnjeći, ’teo bi da kažem bez koske, al’ - nema, jer mesar kod nas voli da uvali i koščurdu. Znači jagnjeći but sa sve koskom, i gledajte pažljivo kad kupujete. Butić ne bi trebo’ da bude mastan! Ako nije mastan (mnogo volim ovo slovo "T") onda je velika verovtanoća da vlasnik butića nije bio iz ravnice. Ako je mastan, bež’te glavom bez obzira-zaboravite na kapamu. Takodje, butić bi trebalo da bude rozikaste boje, nikako crvene, jer ako je crvene, vlasnik istog je protrčao dosta za vreme svog podučakog života, a to će se odraziti na kakvoću vašeg jastija. I na kraju, znam kupovina mesa nije nauku, kažu neki - ali nisu u pravu, gledajet da butić nije butić od pleistocenoskog mamuta, jendostavno obratite pažnju na veličinu, jer u ovom sportu je pravilo - što manje to bolje. Zamolite vašeg cenjenog kasapina da vam, ukoliko sami ne znate, ispangluje (odkosti) but. Kasapinu nikako ne dajte kosku da zadrži, jer će pored vašeg butića da vam obavezno proda i bele džigerice, močda srce, a možda i glavu živinčeta kome je pripadao i but. Od koske u pitanju i ostalogštovam kasapin uvali, ispašće uz malo truda dobra čorba. Potrebno vam je još i 750 gr lepog crnog luka, 5-6 bucmastih čenova belog luka, veza mladog luka, list-dva lorbera i pavlaka kisela. Isecite meso na lepe kocke srednje veličine, poslite i pobiberite i stavite u frižider da sdtoji tako dva sata. Za to vreme iseckajte na rebarca crni luka, pa ga na ulju prodinstajte. Luk bi trebalo na kraju dinstanja, uz dolivanje vode da bude kašast i zlatkaste boje. Zatim izdinstajte u tome i sitno iseckanu vezu mladog luka, beli luka izgnječen, pa dodajte i biber. U drugoj jednoj fnoj šerpenji, blanširajte vaš spanać. Nikako blitvu, nikako zelje, jer mora biti spanać, za pravi ukus. Blitva i zelje menjaju ukus dragoj kapami, i onda ona ne liči ni našta. Blanširanje je jednostavno, a potrebno je da vam provri voda u šerpi i onda u nju da spustite spanać koji ste prethodno očistili. To verovatno neće moći odjednom, nego iz nekoliko puta. Spanać bi trebalo da u kupićoj vodi provede ne više od 5 minuta, da vene i vene, dok ne svene. Svenuli spanać dbro icedite u djevdjiru. Na prodinstani luka, sada dodajte vaše kocke jagnjetine. Dodajte i lorberov lista-dva, ali nemojte dodavati so, jer to može da rezultuje u stvrdnjavanju mesa, i onda ste džabe lepo birali fini komad, i neizbežnos se svadjali sa vašim kasapom. Meso bi trebalo da se uz dodavanje vode ili recimo govedjeg bujona i povremeno mešanje, krčka jedno dva sata na laganoj vatri, odnosno dok ne odmekne. Sa ovim nemojte da žurite, a za miris takodje nemojte da brinete. Do sada će vam cela kujna, ako ne i cela kuća mirisati iskonskim mirisom dinstana luka i ovce, a ne zamamnim lahorom zelene tikvice. Kad se cela stavr udinstala dodajte minimum 0.5 litara kisele pavlake, a može i više. Ukoliko vam se učini da je kapama gusta, a ona mora da se jede s’ kašiku, dodajte mleka, nikako vode. Ima onih koji dodaju mleko umesto pavlake, što je isto fino. Kada vaše jelce baci koji ključ dodajte i soli po želji, pa izvadite lorberovo lišće. To bi bilo to, samo što po mom uverenju, kapama sada treba da odleži minimum 24 sata do jedenja. Dakle, pustite je da se laganao ohladi, pa je stavi te u frižider i u njojzi uživajte sutra. I to nikako sami. Uz ovo je potrebno i neko vino. Da ne gnjavim više, pošto ću od srbske tastature da dobijem onaj sindrom što se dobija od mnogo kucanja, ja uz ovo nikad ne unam šta da pijem. Da li belo ili možebiti, roze! Ja volim ovo drugo i ovom prilikom preporučujem un petit Côtes du Rhône ili neki domaći )bilo koji osim Navipovog ili nedajBože, onog što ga mulja Aleksandrović iz Župe, a zove ga imenom koje već miriše tragedijom "Varijant"). Ja bih taj zlosrećni varijant zabranio. Moš’te misliti, roze pa sa ukusom ružinih latica! Drama i tragedija! Nepotrebno je reći, VEŠTAČKIM ukusom ružinh latica. I ukus i miris me neodoljivo podsećaju na onaj prastari i možda ipak, ishodni parfum, imenitu "Bugarsku ružu". Dakle, taj otrov, molim vas lepo, nemojte da pijete ni uz kapamu ni uz šta drugo! Zec Sesirdzija

- 10:04 - Komentari (4) - Isprintaj - #