ponedjeljak, 24.12.2007.
You are my fire,the one desire......I Want It That Way-14.poglavlje
Probudili smo se u pola osam i krenuli u bus.Bojana je bila dobre volje,zaboravila je na onaj strah.No ja nisam.Odlučio sam se osvetiti Tonyu kad dođemo u Podgoricu.Sišli smo i odmah krenuli u bus.Oko mi je bilo skroz plavo,ako i lijeva potkoljenica.Čekali smo da dođu ostali.Uskoro smo čuli Perićev glas.:»Idemo»
-A tu si,Marko-Bojan je prvi ušao.-šta ti je bilo sa licem
-Ma duga priča,potukao sam se.-rekoh im i još dodao:Ništa ne pitajte,sve ću vam reći kad se vratimo….
-Ok-odgovorili su. Put je bio dug. Bojana je spavala cijelo vrijeme, Bojan je čitao Automoto magazin, Branko ukrašavao broj neke cure,Gaga lupao po bubnjevima,a ja samo sjedio.U Podgorici smo imali doček kakav se samo može poželjeti.Na kolodvoru ih je bilo oko sto i to sve iz stare škole.
Prepoznao sam Tanju,Sokia,Dolly,Mirna,Kristina,Nataša(ne ona iz Osijeka),moji roditelji,Ana i Goran(!),Dakijevi roditelji,Sabina,Darko,Bojanina mama i brat Sergio i još poznatih i nepoznatih.Bojana i ja smo se stalno držali za ruke i primjetio sam začuđena lica.
-Ljubavi ja se idem pozdravit sa mamom i Sergijem pa ćemo Segrio i ja doć u salu.-
-Ok-poljubio sam ju.Svi su gledali začuđeno.Nisam se obazirao nego sam otišao Ani i mami.
-O sine kako mi je drago što si se vratio.!Kakva ti je to šljiva na licu,ma nisi se valjda tukao?!-mama je jaukala po čitavom kolodvoru
-Mama,prestani,ništa strašno-stišavao sam ju da ju ljudi ne bi gledali-malo sam se zakačio sa jednim čuvarom jer nije htjeo pustiti Perića
Malo se smirila.Tata nije ništa pitao,a Ana me je zagrlila i šapnula mi u uho:»Moram pričati sa tobom».Krenuli smo u salu gdje nas je dočekalo još ljudi i muzičari.Bojana je sjedila sa Sabinom i Darko za nekim stolom, a Dolly je oblijetala oko Sokya.Ana me je povukla i odvela u jednu sobicu.
-Marko,trudna sam-odmah je prešla na stvar
-Kako?Stvarno?Pa to je divno-oduševljeno sam rekao-bit ću ujak
-Da znam i Goran je oduševljen,ali nismo još rekli mami i tati.Jedva su ga prihvatili da smo opet zajedno.-rekla je tužno
-Ja ću pričati sa njima ,ako hoćeš-
-To bi bilo super,samo da uspije-rekla je
Vratili smo se na zabavu svi sretni, i odmah sam otišao Bojani.
-Ćao Sabina,Darko-pozdravio sam ih-mogu nakratko da posudim svoju curu
-Ma može….-
Uzeo sam ju za ruku i otišli smo plesati,a tada sam ju odveo roditeljima
-Mama,tata,znate Bojanu,ali ne znate da smo tijekom turneje postali cura i dečko.
-O čestitam sine,znao sam ja da ćete vi prije ili kasnije biti zajedno.-zagrlio me i poljubio Bojanu u obraz.Mama nam je isto čestitala.
Vidio sam da su dobre volje i odlučio reći za Anu i Gorana.
-Mama i tata,moram vam nešto reći.-počeo sam
-Reci sine.-
Pomislio sam kako bi to bila sad loša ideja.Prvo ću razgovarati još jednom sa Anom pa im reći kasnije kad malo bolje upoznaju Gorana.A i sa njim trebam razgovarati.
-Ma ništa,samo drago mi je da ste prihvatili Bojanu.-nešto sam izmislio i otišao.
Otišao sam Bojani i nastavili smo plesati.Oko 22:30 slavlje je još bilo u žaru.
Rekao sam joj da izađemo van jer je zagušljivo od muzike i dima.Odveo sam je u vrtnu kućicu blizu parka. Stavio sam deku na stolice i pizzu sa više sira.Mjesečina je bila iznad nas.Sala nije daleko od nas,jedna ulica,tako se muzika čula do nas.Pričali smo o svemu što je bilo prije.
-E zaboravio sam te pitat.Jesi dobila moje pismo i pjesmu.-
-Da i nisam htjela poslat izravan odgovor jer sam htjela da se malo patiš-reče ona smijući se-inače uokvirila sam tu pjesmu i spremila u moj stan.
-Ma najbolja si-rekoh joj i poljubih je.Zatim smo ustali i počeli plesati.
-Moraću u ponedjeljak da odem i provjerim rezultat za akademiju.-sjetih se
-Ma prošao si.-reče ona.
-A šta si ti otišla studirat u Beograd.?-upitah ju
-Onda kad smo se posvađali ,razmišljala sam i odlučila se ići prijaviti za studij solo pjevanja u Beogradu,jer nisam htjela bit blizu tebe.Sad kad smo se pomirili,idem na drugi rok u Podgoricu nadajući se da ćemo ići zajedno.Tada smo se vratili u salu i plesali do 5,kada su se svi počeli razilaziti.
U ponedjeljak sam u deset otišao po Dolly i Bojanu.Dogovorili smo se otići pogledati rezultate,pa onda na pizzu.Ispred škole ih je bilo tridesetak,pa sam im rekao da idem sam pogledat,a one neka ostanu.
-Ok,tu te čekamo-reče Dolly
Progurao sam se kraj neke male i našao sebe na drugom mjestu,a Dolly
Na trećem.Bio sam zadovoljan.Prošli smo.Nastava počinje 3.9.
Krenuo sam prema autu i spazio djevojke u kafiću preko puta.Prišao sam im sa osmijehom i rekao da smo prošli.Dolly je u daljini spazila Tonia
-Ej eno ga Tony.Mora da je i on došao pogledat rezultate.-počela mu je mahati da na priđe.Primjetio sam zabrinutost u Bojaninim očima,a u meni je plamtjela mržnja.Tada se Bojana digla i rekla:
-Idemo,ne želim da se Marko potuče sa njim.-reče uhvativši me za ruku
-Zašto bi se tukao?-reče Dolly ne shvaćajući ništa jer joj nismo rekli šta se desilo.Na putu kući ja sam vozio,a Bojana je sve objašnjavala.Dolly nije mogla vjerovat.
-Jednog dana ću mu se osvetiti.-rekoh im
-Ne lupetaj Marko,pa živa je i zdrava.Znaš da je njegov tata najpoznatiji odvjetnik.Nećeš se lako izvući.
-Snaći ću se-rekoh joj
- 19:31 -
Komentari (68) - Isprintaj - #
četvrtak, 20.12.2007.
13.poglavlje....2.dio
Otišao sam Danijelu i Gagi u sobu i rekao da je nema.
-Lejla da li ti se javljala,jesi ju vidjela na koncertu.?-upitao sam
-Bila je i rekla da ide u WC,ali se kasnije nije vraćala.No otišla je pred kraj i ja sam mislila da se vratila u hotel jer joj nije dobro.
-Kako ju ja nisam primjetio na početku.-
-Sjedila je iza mene-rekla je.Nisam znao šta bih napravio.Izašao sam iz hotela i uputio se prema rivi.Kafići su bili puni, ali nije bila nigdje
Ne znam ni sam koliko sam hodao dok nisam čuo nečije glasove.Bilo je mračno ali sam mogao prepoznati Natašin glas.Čuo se i tihi jecaj.
-Da se nisi pojavila , Marko bi bio moj-vikala je Nataša.-želim da ga ostaviš na miru, glupa plavušo…
-Ali on tebe ne voli,suutra se vraća uu Podgoricu-jecala je neka ženska osoba.Približavao sam im se .Tada se svjetlo iznad njih upalio, dok sam ja stajao u mraku.Bio sam par koraka iza njih.Jecaj je bio Bojanin.Sjedila je na podu držeći se za ruku,a i bila je prljava.Plakala je sigurno od straha. Sa njima je bio i još jedan dečko, a koliko sam primjetio bio je to Tony što je pjevao na Starčevićevom trgu. Taman kad je Nataša zamahnila na Bojanu iskočio sam:
-Ostavi ju na miru.-vrisnuo sam podigavši moju voljenu
-Marko,kako se bojim vodi me odavdje-Bojana je plakala čvrsto me zagrlivši.Vidio sam u Tonyevim očima kako bjesni,a tako i Nataša jer je vidjela da je Bojana govorila istinu…
-Sve sam čuo-govorio sam Nataši-i oprosti ako sam ti davao lažne nade, ali ja tebe ne volim, no nisi smjela njoj nauditi, ona nije kriva.
Kako si ju uopće tu namamila?-upitao sam ju. Tada je Tony počeo pričati.
Kada ste imali koncert izašla je u WC. Ja sam ju čekao i pozdravio ju. Bila je iznenađena i onda sam joj rekao da sam došao vama na koncert. Pitala me da ju odvedem nazad na stadion, ali sam ju prevario i odveo ju ovamo.
-..Tada sam joj ja održala lekciju-Nataša je dovršila.
-Kako si se mogla tući sa njom ?-upitao sam ne vjerujući da vidim tu istu Natašu s kojom sam plesao prije par dana. Opet je krenula na nju, ali sam ju ja zaustavio. Tony je pobjesnio i krenuo na mene. Nisam znao zašto ju brani. Sklonio sam Bojanu u stranu i krenuo na Tonya. Jednim pokretom udario me je po pola lica.Ja sam njemu vratio udarac u stomak i rekao mu da mi se ne obraća u Podgorici, a Nataši sam dodao da više neću dolaziti u Hrvatsku.Naručio sam Taxi i odvezao Bojanu u bolnicu.Zašili su joj ruku i pustili je.
-Sada si na sigurnom!Oprosti mi što sam te doveo u ovakvu situaciju..-rekao sam joj.Prestala je plakati i poljubila me:
-Dobro si ga sredio,ali tebi je oko natečeno.
-Nema veze, glavno je da si ti na sigurnom-rekao sam i krenuli smo prema hotelu.Bilo je 23.Odmah smo legli.Nije mi se dalo ići dolje na zabavu i objašnjavat šta je bilo.Sutra će sve biti po starom kad se vratimo kući.
- 11:15 -
Komentari (30) - Isprintaj - #
nedjelja, 09.12.2007.
13.poglavlje 1.dio-....Život uživo,jer kad anđele sanjaš,a živiš s demonima,to je taj život uživo,ubija bezbolno!
Probudio sam se u 6,dva sata ranije. Obukao sam odjeću za nastup počešljao kosu, stavio kolonjsku i vratio se do kreveta. Još je spavala. Izgledala je kao Trnoružica i ja sam tada učinio baš kao i njezin princ; nagnuo se i poljubio ju. Počela se protezati i tada je otvorila oči
-Dragi, koristiš kolonjsku što sam ti donijela.
-Da, imaš dobro osjetilo.-rekoh joj
-Jel idemo već? Pa nisam se još ni obukla.-reče ona iskačući iz kreveta
-Ne tek za dva sata. Imaš vremena. Ti se spremi a ja idem do dečkiju.
-Može.-reče ona i poljubi me.
Vratio sam se u pola osam, a ona je peglala kosu. Vani je bilo strašno vruće;38C.Imala je jeans kaprice, crne sandale, bijelu majicu bez leđa, a plavu kosu je ispeglala i pustila.
-Prelijepa si –rekoh joj.-Idemo-
U Zagreb smo došli u deset, a koncert je bio u 20:00,kao i svi prijašnji
-Imate do 19 da radite što hoćete. U 19 hoću sve da vas vidim u svlačionici na Maksimiru. Znam da su vam cure tu i želite uživati sa njima. Evo imate vremena. Ja se idem dogovoriti sa jednim čovjekom-rekao je Perić glasno i jasno i nitko se nije bunio.
Dogovorili smo spojeve.
Danijel i Lejla, Branko i Vanessa, Gaga i Nina, Bojan i Valentina. Prvo smo otišli u kino pogledati "Dan poslije sutra". Poslije toga smo otišli u McDonalds i mi smo se natrošili jer su cure bile užasno gladne .Branko je potrošio 100 kuna jer je Vanessa bila pregladna.Mogu mislit kako je poludio…Poslije smo se razdvojili. Branko i Vane su se negdje izgubili, Gaga i Nina su otišli na more, Bojan i Vale na neki koncert, a Daki ,ja Lejla i Beka u lunapark. Nisam ni znao da u Hrvatskoj ima lunaparkova. Vozili smo se u vlaku smrti, išli u kuću ogledala. Kako je Bojana vrištala kad se vidjela debela u zrcalu…Uživali smo. Sad smo se nas dvojica najeli.3 hot doga,3 piva. Kako će nas Perić ubit!!!Danijela je na kraju stomak bolio, a mi smo se smijali kao da smo ludi. U 18:30 Lejla se sjetila da trebamo ići. Njih dvije će se presvući u hotelu. Kad smo kretali, Danijela je tjeralo na WC. Tada mi je telefon zazvonio.
-Halo-
-Ej, buraz, ja sam. Nisi me zaboravio?-
-Ej sister, pa ne javljaš se sto godina. Šta ima?-bio sam happy što je nazvala
-Pa ništa, ustvari svašta i moram hitno pričati sa tobom. Kad se vraćaš?-pitala me je brzinski
-Sutra oko 15.Jedva čekam da te vidim-pozdravili smo se i krenuli prema Maksimiru. Garderoba je bila mala da nismo mogli disati. Lejla i Bojana su otišle na tribine, a mi smo se presvukli. Izašli smo točno u osam i publika nas nije iznevjerila. Bilo ih je dosta ,za nas početnike. Lejla je sjedila u prvom redu ali nisam vidio Bojanu. Mislio sam da je otišla u WC. Ovoga puta je Perić održao govor i svirali smo do pola deset. Triput su nas zvali na bis ,a na kraju nam je i Mesić zahvalio. Jedva smo čekali da se presvučemo.Kad smo bili gotovi krenuli smo nazad u hotel.Mislio sam da je Bojana tamo ali nije bila .Nazvao sam ju na mobitel,ali se nije javljala.
Post je predugačak pa će biti u dva nastavka
- 10:18 -
Komentari (41) - Isprintaj - #
srijeda, 05.12.2007.
12.poglavlje...šta ja imam što te imam,kad zaviju snjegovi bjeli..1000me ulica i drugih curica od tebe djeli....
Cijeli dan je prošao savršeno.Na probi nitko nije pogriješio i sve je super odsvirano.Čak je i Perić bio dobre volje i nije me ništa pitao za ono sinoć.Lejla je stalno pazila na mene,tako da sam se stalno morao opravdavati Danijelu.Kako je taj dečko ljubomoran!
-Dečki bili ste savršeni.Želim da sutra na zagrebačkom Maksimiru rasturate.Onda imate još jedan dan slobodno pa se vraćamo u Podgoricu a tamo vam je organizirana prava dobrodošlica.I ispričavam se svakome koga sam bilo kako ovih dana uznemirio ili nešto drugo-značajno je Perić pogledao prema meni.
-Napokon je sve gotovo.Do sutra u 20:00 imamo vremena.Šta ćemo-reče Branko
-Ja idem malo odspavati-reče Daki. Branko je otišao na kupanje,a Bojan i Gaga u grad loviti cure.Ostao sam sam.Lejla je davno otišla i rekla da će doći na večer.Otišao sam van iz hotela i uputio se prema nekoj rivi.More je bilo prekrasno.Sjeo sam u neki kafić,naručio piće i zapalio.Opet.Razmišljao sam.Zapravo mozak mi je bio potpuno prazan.Gledao sam u prazno bez cilja.Cigara se samo smanjivala.Osjećao sam se kao da sam se vratio u stare dane.Tada nisam mogao živjeti bez njih.No obećao sam Bojani da neću.Tada me neko trgnuo:
-Obećao si mi da ćeš prestati.-
Okrenuo sam se.Bila je to ona.Nikad nisam zamišljao kako bi izgledao taj odlučujući trenutak sa njom.Bio sam zabezeknut.Nisam je vidio dva mjeseca,a činilo se kao dvije godine.Vidio sam joj u očima da se promjenila.Nisu bile svijetle,nego izgubljene i sive.Bila je tužna.
-Znam da sam obećao,ali me nešto nešto natjerao.Bila mi je spas.-rekao sam.
-Kad si došla?-rekoh joj.
-Jučer popodne i odmah otišla vama u hotel.Daniel mi je rekao gdje si.Nisam znala da ću zateći onakav prizor.-sjela je na stolicu i počela plakati.Sagnula je glavu i pokrila ju rukama.Plava kosa je padala preko njih a u hlače su joj padale suze.Samo Bog je znao koliko sam ju htio zagrliti.No ona me je preduhitrila.Potrčala mi je u zagrljaj i moja ruka je prišla njezinoj kosi..Bila je tako nježna.Svoje tijelo je privila uz moje i rekla:»Jako si mi nedostajao.Zašto sam bila onako pakosna?Marko ja sam zaljubljena u tebe.Ne želim opet da te izgubim.Ne znaš koliko me je srce boljelo kad sam te vidjela sa onom malom kako plešeš.Stajala sam tamo pola sata i gledala te kako ju grliš.No znala sam da sam sama tome kriva.Nisam ju mogao gledati takvu.Bilo mi je teško kad je bila tužna,a još teže kad bi plakala.
-Idemo u hotel pa ću ti tamo sve objasniti.-obrisao sam joj suze,stavio u naručje i bez riječi je doveo u sobu.Pustio sam ju da spava malo i odlučio pričati s njoj kad joj bude bolje.Kako je bila prekrasna.Samo su joj oči otkrivale bol.
-I jeste se pomirili.-odmah je Gaga pitao kad sam izašao iz sobe.
-Nismo još-rekao sam sa nadom da će to biti kad se probudi.Dečki i ja smo poslije otišli na bazen.Prišlo nam je nekolica cura:
-Ćao dečki,ja sam Nina,a ovo su moje frendice Valentina,Vanessa,-reče jedna.Bile su zgodne sve 3
-Jeste za druženje.-upita jedna crnokosa.
-Sorry moram ići.Bojana će se uskoro probuditi.-rekao sam im i otišao
-Čekaj idem i ja .-rekao je Daki
Došao sam u sobi i otišao se istuširati.Kad sam se vratio,krevet je bio prazan.Vratila se za 10 minuta
-Ej gdje si bila.-upitah je.
-Ma išla sam se malo osvježiti na rivu.-nije više bila toliko tužna
-Sad možemo razgovarati?-upitao sam ju
-Da i molim te ja bi prva-reče
-Naravno.-
-Kad smo krenuli u srednju ja nisam bila ta Bojana koju si kasnije poznavao.Bila sam sramežljiva i nisam mogla prići dečkima.Također sam se bojala kako će mi biti sa drugim društvom.Prvi dan srednje mi je bio grozan.Sjedila sam sama,nisam nikog znala i bojala sam se.Drugi dan si došao ti i promjenio mi svijet.Ušao si u razred i kao neki macho se ispričao i sjeo do mene.Malo sam te se bojala,no kasnije smo postali pravi prijatelj.U početku si mi išao na živce tim svojim pjesmama,ali sam kasnije nakon događaja u svlačioni postala zaljubljena u tebe.Kako ti meni nisi davao nikakve znakove,morala sam se promjeniti.Sve je bilo po mome,počela sam se bojati u plavo,oblačiti izazovno,ali ti nisi obraćao pažnju.Bili smo zajedno,u dobru i zlu,ali samo kao prijatelji.Kad si mi onog dana priznao da me voliš,ohrabrio si me da i ja tebi to kažem,ali je to rizik bio jer se desilo baš ono što sam mislila da će se desiti.Mislio si da te volim zato što si sada slavan.I zato sam otišla.Mislila sam da me ne voliš.I malo si me i povrijedio.No odlučila sam se vratiti i riješiti to sa tobom.Sada ti.Nisam mogao vjerovati šta mi je rekla.Pa ona mene voli.Sada je na meni bio red i nisam htio to zabrljati.
-Kao što i sama znaš,u srednjoj nisam imao dlake na jezike.Sve što me je zanimalo je muzika.Nje se nisam mogao odreći.Čak sam i sam mislio napraviti bend.Prvi dan srednje sam zaspaoa pa sam mislio da nije vrijedno ni doći.Otišao sam frizeru.Sljedeći dan sam se ugodno iznenadio.Vidio sam tebe.Iako si bila nesigurna,svidila si mi se na prvi pogled.Inače ja nisam imao nijednu ozbiljnu vezu.Bio sam nešto malo sa djevojkama,ali ništa ozbiljno.Kako smo postajali bolji prijatelji ja sam se zaljubio u tebe.Postali smo najbolji prijatelji i imali smo mnogo dogodovština.I uvjek sam se molio da sljedeći dan bude sve bolji.No ti se promjenila. Obojila si kosu, bila sa svakim dečkom i nisam znao šta da mislim. Uvijek je sve bilo po tvome.Toga dana sam bio presretan što sam u bendu da mi je došla hrabrost da ti sve priznam.A kad si ti meni priznala,mislio sam da je zbog slave i bio sam jako razočaran kad si otišla.Nisi mi se javljala,niti čak ne znam kako si reagirala na onu pjesmu.Dolly mi nije htjela reći.Čak sam zbog tvoje poruke gledao Titanik.Natašu ne volim,ona mi je bila utjeha iako je to neorostivo što sam joj napravio.
Šutio sam tren i onda rekao:»Jesmo sad načisto?Jesi moja?»
-Zauvjek –odgovorila je i poljubila me je.Bio sam najsretniji dečko na svijetu.Ljubio sam ju dugo.Nisam ju htio pustiti koliko mi je nedostajala.
Poslije smo legli na krevet i gledali si u oči.Opet su bile sretne i svijetle.
-Nikada nas niko više neće razdvojiti-reče ona
-Nikada i niko-ponovio sam i poljubio ju.Obukli smo se i otišli na bazen.Odlučila je ostati samnom i vratiti se samnom u Podgoricu.Cijeli dan sam htio provesti sa njom.
-Dečki,gledajte tko vas je došao pozdraviti.-rekoh im držeći Beky za ruku
-O pomirili su se.-viknuo je začudo Perić.Izgleda da su ga dečki uputili u priču.Nisam se ljutio.Ništa mi nije moglo pokvariti ovaj dan.Ostali su došli i čestitali nam.Pozdravio sam se sa Beky i otišao na natjecanje u ronjenju,a ona je otišla sa Lejlom u šetnju.Bilo je oko šest sati kad sam se vratio sa bazena pa sam legao da se odmorim.Izgleda da sam zaspao jer sam se probudio oko 8.Beky je stajala kraj stola i pripremala je večeru.
-E,probudio si se.Kad sam došla u sobu iz šetnje vidila sam da si zaspao
-Da umorilo me sunce i bazen,a i ona Vanessa je bila dosadna-rekoh joj zjevnuvši.
-Vanessa.Ne mogu ni na tren da se maknem od tebe,a da te ne napadne neka ženska-zezala se ona
-Obožavam kad si ljubomorna-rekoh joj poljubivši je
-Napravila sam nam večeru jer sam mislila da ti se neće dati ići dolje.Poslije toga ćeš mi otpjevat jednu pjesmu koju ste pripremili, onda ti idemo pripremiti odjeću jer želim da mi budeš lijep sutra….
Dok je ona tako nabrajala ja sam ju samo gledo.Bila je jako lijepa i poželio sam čitav život ostat s njom.Večerali smo a onda sam joj otpjevao jednu pjesmu:Crna ružo,koju je Danijel izabrao.Tada smo legli u krevet gledat Ljude u crnom.Bilo je oko 22.Kad sam pogledao u Bojanu već je bila zaspala sa glavom na mojim prsima.Uzeo sam,stavio u krevet te legao pored nje.Pitao sam se kako će proteći sutrašnji nastup,ali iskreno ,bilo me je briga.Poslije toga se vraćamo u Podgoricu i počinjemo raditi na svojim pjesmama
- 15:56 -
Komentari (59) - Isprintaj - #
subota, 01.12.2007.
11.poglavlje
-Samo mi se učinila-pomislio sam-pričinja mi se jer ju još volim
-Nataša oprosti moram ići-rekoh joj i tada sam ju pustio
Potrčao sam prema limuzini i rekao da me voze u Mali Lošinj.
Došli smo u 22:20h i odmah sam utrčao u sobu te se bacio na jastuk.Tako sam ležao 15minuta.Vladala je tišina,a um mi je bio prazan.Bojana,Nataša,koju volim…Ne mogu to više podnijeti.Zašto me mučite?Ipak znam da volim Bojanu,moju Becy,a Nata,ona je samo njezina zamjena.Što da radim.Ne mogu to podnijeti više.
Izašao sam van na balkon i pogledao u nebo.Bilo je tamnoplavo sa prekrasnim zvijezdama.Sjeo sam na hladan pod i uzeo cigaru.Jedan ,dvije,treća………..svega mi je dosta.
-Marko jesi tu-čuo sam muški glas
-Da na balkonu-rekoh hladno.Brzo sam bacio cigare i ostao u sjedećem položaju.
-Lejla želi da te pozz…-nije stigao da završi jer me ugledao u onakvom stanju.Nije znao jesam li pijan,drogiran ili nešto treće…..No ja samo patim-zbog nje i nje.
-Marko jesi napisao pjesmu.-ušao je i Branko,a uskoro su došli svi dečki,no svi su zaćutali kad su me vidjeli.
-Nije mi ništa,dobro sam.Samo mislim da sam vidio Becy,a tako mi je lijepo bilo uz Natašu.-i dalje sam bio hladan i sjedio sam u tom položaju.
-Ma šta on bunca,jel nije spavao-upita Gaga ne shvaćajući ništa
-Ajde molim vas ostavite ga-reče odjednom Lejla.-ja ću popričati snjim
-Amore jesi sigurna-upita je Danijel.Bila je u svijelo plavoj spavaćici i spuštene kose.Mahnula je rukom i oni su otišli.Prišla je i sjela pored mene.Pustila me da se izluftam 5minuta i onda počela pričati.
-Reci mi što je bilo-upitala me gledajući me tim bademastim očima
Mislim da sam vidio Bojanu-počeo sa-ona je moja frendica i srednje u koju sam zaljubljen od prvog razreda.Tako je lijepa i ima smisla za muziku što je meni najvažnije.Bili samo uvijek zajedno.Mogu napisati knjigu o našim dogodovštinama.Jednom je došla kod mene, priznao sam joj da ju volim,i ona je meni rekla da me voli,ali je otišla kasnije…
-Ma oboje se volimo ali ne možemo biti sretni.Zašto.-rekoh joj gaseći cigaru.
-Marko,ti možda voliš Bojanu,ali te je povrijedila pa si probao nać utjehu u Nataši jer si vidio da te obožava.Dobro promisli šta ćeš da ne bi nekog povrijedio.Nisu to zaslužile.-rekla je,uzela me za ruku i odvela u sobu.Dečki su svi do jednog stajali u sredini i samo gledali. Naravno, kad nisu ništa znali.Samo Danijel.Izgledao je izbezumljeno.Soba je sva smrdila od mene i mojih cigara,a izgleda da sam i Lejli uprljao haljinu.
-Dečki,nemojte ništa pitati.Sad je malo u depri, utra ćete razgovarati.Sad se pobrinite da se istušira i da legne.I dobro zatvorite balkonska vrata,da nebi nešto učinio.
-Dobro ljubavi, napravit ćemo to.-brzo je rekao Daki jer su svi izgledali ko da će svaki tren nešto reći.
-Vidimo se sutra,Marko odmori se-rekla je Lejla i otišla.
Perić je odma počeo:»Marko nisi li ti bio kod tetke?Kako to izgledaš?Odmah da si rekao.»
-Ajde Periću bavi se svojim poslom.Vidiš da se nešto desilo i da ne želi da razgovara o tome-ubacio se i Bojan.
-Laku noć,dečki.Ne brinite se, bit ću sutra na probi.-rekao sam bacio cigaru i otišao u krevet.Cijelu noć sam se prevrtao.Sanjao sam Natašu i Bojanu.Prvo sa sa Natašom plesao na trgu, onda se sa Bojanom kupao u Dunavu.Onda su se tukle.Probudio sam se u osam. Danijel je bio samnom u sobi i još je spavao. Otišao sam i sjeo na balkon da rasčistim misli.Oduvjek sam znao da volim samo Bojanu, nikoga drugog,ali me je izjedalo to znajući da bih mogao povrijediti Natašu kao što je mene Bojana kada je otišla u Beograd ne javljajući se.
-Budan si-Danijel me vratio u stvarnost
-Da i samo tu sjedim-rekoh mu kad sam vidio njegov pogled koji je govorio da se ne bacam sa balkona
-Šta se sinoć desilo.-upita me
-Da Marko,reci nam pa mi smo ti prijatelji.Došli su i ostali dečki.Htijeli su znati šta se događa,ali u dobrim namjerama.Rekao sam im sve.Od početka do kraja.
-Sada ne znam kako da nađem Bojanu i sve s njom rasčistim.-rekoh
-Marko nikad nam ništa nisi rekao.-rekao je Gaga
-Oprostite mi svi.Nisam vas htio zamarati svojim stvarima.-rekoh im
-Ma nema veze.Pomoćemo ti-reče Branko
-Da,Bojana je bila tu i rekla je da će doć sutra na probu
-Ok onda ćemo sutra to riješit.-rekao sam tiho
Oko pola 11 stigla je Lejla.
-Onda,Marko jesi se smirio.-rekla je i poljubila me u obraz
-Da hvala puno.-rekao sam i krenuli smo na doručak.
Sorry za greške.Neda mi se ispravljat
- 17:22 -
Komentari (51) - Isprintaj - #
