Sutra je Silvestrovo i mom sinu SILVESTRU njegov dan......kojeg on nema,
milioni ljudi se vesele ja jedva čekam da dođe 1.01. baš sam umoran..
umoran od ljudi , umoran od smrti, gubitaka, umoran sam sine....jako..
Taman kada si priuštim nešto za dušu kao svog konja Rangera, onda opet
se upitam ima li to sve smisla.. Taman kada ugledam svijetlo vrati se mrak.
Toliko se dajem svima oko sebe, a tako je malo onih koji pružaju ruku kada mi je potrebna..ja ju pružam svakom ko ju treba....a meni..
ni oni od kojih najviše očekujem da budu uz mene...
možda previše tražim...
Tražim samo poneku ruku... stisak... osjet da me netko drži...ništa više...
i baš kada mi je najpotrebnije nema nikoga....
zato sam polako umoran od svega toga. od glumaca, i glume....
Moj život nije komad postavljen na daske u kazalištu.. on je takav a ja se sve teže nosim sa njim...
Zato ti sine želim reći.... tata je umoran.......
od starih i novih godina... one su stale onog trena kada si ti otišao
sve ostalo je samo bijeg od stvarnosti. koji se jednostavno približio svom vrhuncu.
Čini mi se da prostora za bijeg više nemam.. sine..
Dali smo ti ime SILVESTAR ...........sine...sutra je SILVESTROVO...
U ovom blogu može se naći svega , od neizmjerne tuge, i bijesa, zidanja do slikanja, smijeha
do suza , fešta do beda, smrti do rođenja, ne znam što me još može trefiti, sve me stuklo ali me još uvijek
[/url
