Hej. Haj. Daj mi daj.
Šišala sam se.
U nadi da ću otkinut sve ružno...
Pomirila sam se s tim da nikad neću naći srodnu dušu, jer je to jako teško.
Sad sam gledam muškarce komparacijom.
Ko da gledaš bombone koje nevoliš nikako i koje nikad nećeš moć progutat kako god okreneš, pa biraš boju koja ti se najviše sviđa od tih čemernih bombona.
Događaju mi se svakakve promjene u glavi.
Neznam.
Svašta, nešto.
Ne da mi se uopće pisat, jer ionako svakog boli kurac za svakog ovdje.
Samo Barbaru volim, fakat je volim, al ono baš ko čovjeka, ne ko blogera.
