KANIDJA

16.02.2006., četvrtak

Zaboravi

Ako me sretnes negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negde videli,
Kazi... I zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo menjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pesnika,
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.

Ulicu divljih kestena s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koji si znala reci:
" Nikada necu zaboraviti ".
Molim te zboravi...

I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,

Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odneli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali...
Zato... Zaboravi.

Cemu secanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cveta svakoga proleca.
Nasmesi se jutru koje dolazi,
Zagrli belinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je vec dragana, hocu da kazem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise deca
I znam da nije lako,

I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,... pokusaj... zaboravi!

I ako me sretnes negde u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u poslednje vreme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negde videli,
Kazi... i zaboravi.

Rade Serbedzija


14.02.2006., utorak

Noc ljubavi

Jedne veceri, kao posle grada,
Mirisala je koza telo moje:
Miran, bez srece i radosti koje,
Bijah kao van tamnice jada.

Video nisam sunce kako pada,
Uzdah i cvece oko sna mog sto je
Ocajom skrio njenih nada boje,
Odveo dete u nesrecu sada.

Draga moja, ja ne umem vise
Nositi suze sto ti radost krije,
Al' u noc mesec kad sidje ubavi,

Tisinom srece kad bol zamirise,
Odmori oko: nek se dusa slije
U pozni sapat velike ljubavi.

V. Petkovic - Dis


10.02.2006., petak

...

Ljubav je strasna stvar. Sta da vam kazem?
Na ljubavnom iskustvu drugih ne moze se uciti.
Svaki susret izmedju muskarca i zene zapocinje kao da je prvi susret na svetu.
Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo milijarde takvih susreta.
A, vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo.
I velika sreca. Bog je to tako uredio.

Danilo Kis " Lauta i oziljci"

08.02.2006., srijeda

Februar

Februar. Uzeti mastilo i plakati!
Pisati o februaru, uz ridanje,
dok huk lapavice tutnjeci plamti.
Kao prolecno crno svitanje.

Pronaci kola. Jevtina.
Uz tresak tockova, i zvona, jos jaca,
otici tamo gde je pljusak
jaci od mastila i placa.

Gde kao ugljenisano lisce
S drveca hiljade vrana
Pasce u lokve i srucice
Tugu bez suza do ocnog dna.

Ispod nje se vec zemlja crni,
I vetar kricima iskidan,
I slucajni - blizi istini
Stihovi se slazu uz ridaj.

Boris Pasternak

05.02.2006., nedjelja

***

Sve te vodilo k meni
iz daljine, iz mraka
sve te vodilo k meni
vec od prvih koraka.

Mada nista nisi rekla,
ja sam znao, ja sam znao
iz tih kretnji i porekla
sve je isto, sve je kao.

Sve te vodilo k meni
sve sto rode samoce
mala primorska mesta
isti pisci i ploce.

Kad te baci kao ladju
nocni val do moga praga
nije bilo tesko znati
da mi moras biti draga,
da mi moras biti draga.

Sve te vodilo k meni
tvoje oci i usta
tvoje ljubavi mrtve
moja losa iskustva.

Mi smo bili na pocetku
istim vinom opijeni
i kad si isla krivim putem
sve te vodilo k meni
sve te vodilo k meni.

Arsen Dedic

04.02.2006., subota

Opomena

Zar ces vecno da tumaras?
Gle, dobro je blizu, tu.
Tu je sreca, sto se varas!
Samo znaj da scepas nju.

Gete

03.02.2006., petak

Smiraj

Setim se, kako su, u ljubavi,
dragi, prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udari me.

Tad se dizem,
i, u mutna okna prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.

Crnjanski

02.02.2006., četvrtak

Palmino lisce

Tacno u ponoc 1973-74.
Los Andjeles.
Pocela je da pada kisa,
po palminom liscu pred mojim prozorom.
Oglasile su se sirene i petarde
i zagrmelo je.

Legao sam u devet uvece,
pogasio svetla
navukao pokrivac.
Njihovo veselje, njihova sreca,
njihovi vrisci, njihove papirne kape,
njihovi automobili, njihove zene,
njihovi diletanti u opijanju...

Novogodisnja noc me uvek zastrasuje.
Zivot ne zna nista o godinama.

Sad su trube umukle i
petarde i grmljavina...
Sve je trajalo samo pet minuta.
Cujem samo kisu
po palminom liscu
i mislim:
nikad necu razumeti ljude,
ali sam ipak,
preziveo.

Bukovski

Sigurno bi bila aktuelnija da sam je postavio pre mesec dana, mada mi to nije ni bitno s obzirom da mi se pesma svidja. Prevodio je jedan moj prijatelj, tako da prevod mozda nije najbolji :-)

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>

Blog.hr koristi kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva. Postavke kolačića mogu se kontrolirati i konfigurirati u vašem web pregledniku. Više o kolačićima možete pročitati ovdje. Nastavkom pregleda web stranice Blog.hr slažete se s korištenjem kolačića. Za nastavak pregleda i korištenja web stranice Blog.hr kliknite na gumb "Slažem se".Slažem se