KANIDJA
16.02.2006., četvrtak
Zaboravi
|
Ako me sretnes negde u gradovima stranim, Po kojima se muvam u poslednje vreme, Sretni me, Kao da me sreces prvi put. Nismo li se mi vec negde videli, Kazi... I zaboravi. Zaboravi dane koje smo nekada zajedno..., I noci zaboravi... Gradove kojima smo menjali imena, I ucrtavali u karte samo nama dostupne... Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali, uvali mirnih voda. Otok nas i ime broda pesnika, koji nas je tamo nosio... Zaboravi da si ikada rekla da me volis, I kako se nikada, nikada, necemo rastati. Treba zaboraviti naslove knjiga Koje smo zajedno citali, Filmove koje smo gledali, Hemfri Bogarta i Kazablanku, Narocito zaboravi. Ulicu divljih kestena s pocetka Tuskanca, I onaj nas poljubac na kisi Za koji si znala reci: " Nikada necu zaboraviti ". Molim te zboravi... I kada ti kazem da zaboravis, Kazem ti to zato sto te volim Kazem ti to bez gorcine, Otvori oci ljubavi, Nasim gradom prosli su tenkovi. Odneli su sobom sve sto smo bili, Znali..., imali... Zato... Zaboravi. Cemu secanja...? Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu, Iznova cveta svakoga proleca. Nasmesi se jutru koje dolazi, Zagrli belinu novih dana i zaboravi. Kasno je vec dragana, hocu da kazem, zreli smo ljudi, To jest, nismo vise deca I znam da nije lako, I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj, Molim te,... pokusaj... zaboravi! I ako me sretnes negde u gradovima stranim, Po kojima se muvam u poslednje vreme, Sretni me, kao da me sreces prvi put; Nismo li se mi vec negde videli, Kazi... i zaboravi. Rade Serbedzija |
14.02.2006., utorak
Noc ljubavi
|
Jedne veceri, kao posle grada, Mirisala je koza telo moje: Miran, bez srece i radosti koje, Bijah kao van tamnice jada. Video nisam sunce kako pada, Uzdah i cvece oko sna mog sto je Ocajom skrio njenih nada boje, Odveo dete u nesrecu sada. Draga moja, ja ne umem vise Nositi suze sto ti radost krije, Al' u noc mesec kad sidje ubavi, Tisinom srece kad bol zamirise, Odmori oko: nek se dusa slije U pozni sapat velike ljubavi. V. Petkovic - Dis |
10.02.2006., petak
...
|
Ljubav je strasna stvar. Sta da vam kazem? Na ljubavnom iskustvu drugih ne moze se uciti. Svaki susret izmedju muskarca i zene zapocinje kao da je prvi susret na svetu. Kao da nije bilo od Adama i Eve naovamo milijarde takvih susreta. A, vidite, iskustvo ljubavi se ne prenosi. To je veliko zlo. I velika sreca. Bog je to tako uredio. Danilo Kis " Lauta i oziljci" |
08.02.2006., srijeda
Februar
|
Februar. Uzeti mastilo i plakati! Pisati o februaru, uz ridanje, dok huk lapavice tutnjeci plamti. Kao prolecno crno svitanje. Pronaci kola. Jevtina. Uz tresak tockova, i zvona, jos jaca, otici tamo gde je pljusak jaci od mastila i placa. Gde kao ugljenisano lisce S drveca hiljade vrana Pasce u lokve i srucice Tugu bez suza do ocnog dna. Ispod nje se vec zemlja crni, I vetar kricima iskidan, I slucajni - blizi istini Stihovi se slazu uz ridaj. Boris Pasternak |
05.02.2006., nedjelja
***
|
Sve te vodilo k meni iz daljine, iz mraka sve te vodilo k meni vec od prvih koraka. Mada nista nisi rekla, ja sam znao, ja sam znao iz tih kretnji i porekla sve je isto, sve je kao. Sve te vodilo k meni sve sto rode samoce mala primorska mesta isti pisci i ploce. Kad te baci kao ladju nocni val do moga praga nije bilo tesko znati da mi moras biti draga, da mi moras biti draga. Sve te vodilo k meni tvoje oci i usta tvoje ljubavi mrtve moja losa iskustva. Mi smo bili na pocetku istim vinom opijeni i kad si isla krivim putem sve te vodilo k meni sve te vodilo k meni. Arsen Dedic |
04.02.2006., subota
Opomena
|
Zar ces vecno da tumaras? Gle, dobro je blizu, tu. Tu je sreca, sto se varas! Samo znaj da scepas nju. Gete |
03.02.2006., petak
Smiraj
|
Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oci slede, preletajuci one kutove blede, oko usana... Sto drhte, protkani, mutnom tisinom, u kojoj su osmeh i tuga pomesani nesigurno i tamno. Klatno zvona tesko i tmurno u grudi udari me. Tad se dizem, i, u mutna okna prozora, puna sitnih glasova veceri, sapucem, nesigurno, i moje ime. Crnjanski |
02.02.2006., četvrtak
Palmino lisce
|
Tacno u ponoc 1973-74. Los Andjeles. Pocela je da pada kisa, po palminom liscu pred mojim prozorom. Oglasile su se sirene i petarde i zagrmelo je. Legao sam u devet uvece, pogasio svetla navukao pokrivac. Njihovo veselje, njihova sreca, njihovi vrisci, njihove papirne kape, njihovi automobili, njihove zene, njihovi diletanti u opijanju... Novogodisnja noc me uvek zastrasuje. Zivot ne zna nista o godinama. Sad su trube umukle i petarde i grmljavina... Sve je trajalo samo pet minuta. Cujem samo kisu po palminom liscu i mislim: nikad necu razumeti ljude, ali sam ipak, preziveo. Bukovski Sigurno bi bila aktuelnija da sam je postavio pre mesec dana, mada mi to nije ni bitno s obzirom da mi se pesma svidja. Prevodio je jedan moj prijatelj, tako da prevod mozda nije najbolji :-) |